Врбица и Цвијети у Епархији будимљанско-никшићкој
У храму Зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића, у навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, у суботу 4. априла 2015, служена је вечерња служба.
Вечерњу службу са освећењем врбових гранчица служио је надлежни парох протојереј Велимир Јововић, а присуствовао је у великом броју вјерни народ овог и околних приградских насеља. У наставку је свечана литија вјерника заједно са својим надлежним парохом опходила храмовно здање, симболишући на тај начин догађај дочека Господа Исуса Христа, приликом Његовог уласка у град Јерусалим, када Га је народ поздрављао махањем палминим гранчица и радосним усклицима "Осана, на висинама. Благословен који долази у име Господње!“.
Парох страшевински и старотребјешко-кличевски протојереј Велимир Јововић обратио се сабраном народу пригодном бесједом. "Приближавамо се крају Великог Васкршњег поста. Тај крај, драга браћо и сестре, пун је смисла, а смисао је живот вјечни и Господ нам то Својим примјером показује. Чули смо и кроз данашњи примјер васкрсења четвородневног Лазара, којег је Господ васкрсао из мртвих. Он, Господар живота и смрти, Он, Који избавља из смрти, васкрсао је троје људи за свог спаситељног рада на земљи, осим четвородневног Лазара, и ћерку Јаирову и сина наинске удовице, али, Господ васкрсава и Господ је васкрситељ, како Он сам каже, свих људи“.
"Чули смо данас, како је Он дошао на гроб Лазарев, који је већ четири дана био у гробу, умртвљеног тијела, Он, знајући и имајући људску душу у својој руци, Он Господар сваког човјека, прилази и поучава сестре Марту и Марију и друге присутне који су, по нашем људском обичају, жалосни, уплакани, кукају. Он долази и доноси, могли би рећи, једну новост, саопштавајући им Не ридајте, не плачите, није умро него спава. Ето, шта је смрт за Господара живота и смрти, шта је за Бога оно што најстраобије дјелује на нас људе, од чега имамо највише страха и стида“.
"А зашто имамо, драга браћо и сестре, страх и стид од смрти? Зато што су наши прародитељи Адам и Ева, први људи које је Бог створио за бесмртност, погазили заповијест Божју и љубав Божју, и пали, хрлећи гријеху. Отуда тај страшни, грчевити однос према смрти у нашој души, али, благо нама, ево Господа и Спаситеља нашег, ево љекара, утјешитеља и помоћника нашег Који нам долази у том нашем најтежем тренутку, кад губимо миле и драге, кад се и ми полако примичемо смртном часу, ево Њега да нам каже Не бојте се ваша душа је бесмртна. Умирете тијелом овдје на земљи али душом својом, вјечном душом вјечно настављате да битишете“, казао је протојереј Велимир Јововић.
У недјељу свечаног уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим у Бијелом Пољу организована је литија. На Цвијети, 5. априла 2015, када се прославља улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, улицама Бијелог Поља прошла је литија вјерног народа, коју је предводио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, уз бројно свештенство и монаштво епархије.
Уз мошти Свештеномученика Харалампија, крстове и иконе Светитеља, одрасли и дјеца су носили са собом палмино лишће и врбове гране, које су према древном обичају освештане дан уочи Цвијети, на Лазареву суботу, када се прославља празник у народу назван Врбица. Прије свечане Литије у храму Светих апостола Петра и Павла свету архијерејску Литургију служио је епископ Јоаникије.
У својој празничној омилији Владика је упутио молитвене жеље Господу и указао на два празника – Лазареву суботу у Цвијети, који се, иако се славе у два дана, до те мјере прожимају да се тешко могу одвојити.
„Наиме, Господ Исус Христос прије свога страдања, прије него што ће самога себе принијети Духом Светим за жртву чисту, беспрекорну и савршену, ради очишћења цијелога свијета, прије него што ће пострадати и на крсту издахнути,још једном је потврдио да је побједитељ смрти. И не само смрти, него и сваке лажи, заблуде, таме и мржње. Јер, као што је васкрсао четвородневног Лазара из мртвих, у суботу, тако је приликом свога уласка у Јерусалим, у недјељни дан, побиједио злобу, пакост и завист, која се већ била до те мјере организовала, јер су се многе групе завидљивих људи, нарочито оних који су били на већим положајима и који су имали власти овога свијета,удружили и били добро организовани да нанесу сваку клевету, пакост и мржњу и да га осуде као злочинца. И да га проказе."
"Међутим, приликом Његовог уласка у Јерусалим, изишла су дјеца привучена Његовом благодаћу и Његовом животворном силом и Његовим човјекољубљем. Изишао је и народ, који није био још увијек изманипулисан да дочека Господа Исуса Христа као Спаситеља и побједитеља смрти. И како је народ излазио и клицао: "Осана на висинама“ – благословен који долази у име Господње,и како су дјеца прослављала Њега заједно са анђелима небеским, како су се анђели и људи измијешали том приликом, тако је узмицала злоба. Али, иако је узмицала, она се ипак узмакла само привремено."
"Али ето, можемо видјети колико може бити помрачење код људи, колико су људи подложни заблудама и манипулацијама, тако да су многи од оних који су у том моменту, у том одушевљењу, дочекујући Христа са палмом и гранчицама клицали Осана на висинама, касније нажалост говорили: „Распни га, Распни га“. И не само то, него су се многи од оних, који су прославили Христа као побједитеља смрти, који је Васкрсао четвородневног Лазара из мртвих, и који је разорио све заблуде и све замке оних који су му постављали приликом Његовог доласка у Јерусалим, касније огранизовали против побједитеља смрти, против самога Господа и Спаситеља – Бога живога. Да суде своме Творцу, да дигну руке на свога Животодавца."
"Ето дакле, драга браћо и сестре, какав је човјек, може се,када крене добрим путем, успети до висине анђела својим духом, може да доживи просвјетљење и да постане учесник славе Божије и причасник Царства Божијега. Али исто тако је склон помрачењу и паду, тами и заблуди и сурвава се у пакао својим помрачењем и својим лошим склоностима. Сурвава се у таму и у смрт добровољно. Ето, са таквим осјећањем данас излазимо пред лице свога Спаситеља гледајући да будемо са оном дјечицом и са оним простодушним народом који прославља Господа и Спаситеља свијета и побједитеља смрти, да га дочекамо широког и отвореног срца. И да се потрудимо да ове дане Велике недеље постимо молећи се Богу, да се загледамо у своју душу и у своја срца и да их очистимо Божијом милошћу и Божијом благодаћу. Да бисмо се удостојили да се чесно поклонимо Његовим спасоносним страдањима, Крсту Његовом животворном и смрти Његовој живосној, гробу Његовом живоносном. И да се удостојимо да се такође поклонимо Његовом Тридневном Васкрсењу и да га достојно прославимо. Ето, са таквим усмјерењем душе и срца прослављамо овај празник и улазимо у Велику недјељу, која нека буде свима на здравље и на спасење и на радост и на духовно обновљење и нека да Бог међу нама што више љубави, повјерења, заједништва црквенога“, бесједио је владика Јоаникије.
Скоро читаво вријеме Литургије и Литије у граду је падао крупан снијег, неуобичајен за ово доба године. Обраћајући се вјерницима послије Литије, Владика је подсјетио да је до ове године, свечани ход организован по лијепом времену,када све процвјета.
"Као да је Господ провјеравао да ли ћемо изићи на овај свештени ход, па је мало провјеравао нашу вољу и нашу вјеру. Надам се да је посебно велики благослов што смо окупили у славу Христовога уласка у вјечни град Јерусалим, гдје се пројавило Његово царство и Његова сила чудотворна. Нека радост овога празника уђе у сваки дом, нека вјера Васкрсења Христовога прожме свако срце и и све нас у љубави хришћанској. Нека та љубав завлада у породицама, домовима, манастирима у црквама, роду нашем, и у цијеломе свијету“, бесједио је владика Јоаникије.
Након свете Архијерејске Литургије, коју је са свештенством служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске г. Јоаникије, молитвено прослављање Лазареве суботе настављено је вечерњом службом и литијом уз учешће многобројног вјерног народа и дјеце града Никшића. Вечерњу службу служили су јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког и ђакон Константин Дојић.
Након вечерњег богослужења обављен је чин освећења гранчица које су дијељене сабраним вјерницима, а како је Врбица од давнина дјечји празник никшићку Саборну цркву испунило је мноштво малишана, који су са родитељима учествовали у радости овог дивног славословља. Свечана литија вјерног народа и свештенства, у којој је учествовао велики број дјеце, опходила је никшићку Саборну цркву. По повратку у храм празник је сабраним вјерницима честитао свештеник Миодраг Тодоровић.
У Саборној цркви Светог Василија Острошког било је свечано и на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, у недјељу 5. априла 2015. године, гдје је Литургију служило никшићко свештенство. Празник Цвијети, којим се молитвено слави успомена на свечани улазак Господа Исуса Христа у свети Јерусалим, бројним вјерницима честитао је јереј Остоја Кнежевић. Лазарева субота и данашњи празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим уводе нас у последњу недјељу живота Христовог овдје на земљи све до Његовог преславног Васкрсења."
Јуче смо били свједоци великог чуда васкрсења четвородневног Лазара, када је Христос својом моћи, која је заправо била небеска и божанска, ваксрсао четвородневног Лазара кога је смрт била узела и трагове смрти, како каже Свето Писмо, већ је имао на себи. Задивљен тим чудом народ тадашњег Израиља дочекује Христа у овај данашњи дан, у Јерусалиму и кличе му: "Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње“ и баца пред Њега гранчице и слави Га, а Он улази у Јерусалим скромно на магарету, испуњавајући ријеч пророчку“.
"Да ли су ти људи који су изашли пред Њега да Га поздраве разумјели Његову улогу и Његову службу? Дани који су, потом, услиједили, драга браћо и сестре, показују да то нијесу разумјели, јер исти онај народ који је клицао „Осана Сину Давидову“ убрзо ће узвикивати "Распни га, распни“, казао је свештеник Кнежевић.
Овим догађајем, додао је о. Остоја, Господ нам свједочи да је људска слава пролазна и нема неку нарочиту вриједност. Људи воле да их други славе и хвале и нажалост, управо, због тога, најчешће чине добро дјело, да би то неко видио и похвалио.
"Догађај васкрсења Лазаревог и сви догађаји наступајуће Страдалне недјеље, недјеље великих страдања Христових и Васкрсење, нису неки далеки догађаји који немају никакве везе са нама, већ ми то све доживљавамо и саучествујемо у њима, они су увијек свјежи и нови. Важно је да у томе и ми учествујемо и да кличемо "Осана на висинама сину Давидову“, а да никада не кажемо "Распни га, распни“, јер, нажалост, није Христос само тада разапет, већ је кроз цијелу историју рода људског било оних који су говорили Распни га“.
"Да се трудимо, браћо и сестре, да будемо уз Господа нашег у данима који предстоје, данима крсне жртве Његове и страдања Његовог. Да не будемо као они Његови ученици који су Га се одрекли када су видјели да је понижен, да нема више оне славе, да не чини чудеса, па су говорили „Друге спасе, а себе не може“, него да будемо увијек уз Господа, испод крста Његовог као што је био Свети апостол Јован Богослов“.
"Ако будемо учествовали у страдањима Господњим онда ћемо у пуноћи и љепоти доживјети Његово преславно Васкрсење за које смо се припремали све дане Великог Часног поста. Ако хоћемо да славимо васкрслог Христа онда морамо и да Му састрадавамо кроз Његова крсна страдања, Његову крсну жртву“, поручио је јереј Остоја Кнежевић.
Многобројни вјерници у Саборном храму на празник Цвијети примили су свету тајну причешћа.
Извор. Епархија будимљанско-никшићка
