У Врбовцу парастос за пострадале у бомбардовању 1999. године

У недељу 24. марта 2019, на двадесетогодишњицу бомбардовања наше земље (тадашње СРЈ) од стране НАТО снага, у цркви Светог пророка Јеремије у Врбовцу с почетком у 17 часова одслужен је најпре Акатист Господу Исусу Христу, а потом парастос пострадалима у том бомбардовању 1999. године.

После парастоса, који су служили јеромонах Мојсије,настојатељ манастира Светих четрдесет Мученика Севастијских у селу Гају поред Ковина, свештеник Дејан Костић из Плочице, протојереји-ставрофори Тешо Лукић и Живорад Павловић.

Отац Душан Поповић је истакао да је српски народ претрпео бомбардовање бранећи своје Отачество и своје право да живи на свом  огњишту. „Данас, двадесет година касније, убирамо горке плодове. Зло које се над нас надвило, трајаће још дуго, јер сатире и генерације које се нису родиле. Последице бомбардовања ће бити страшне, но ми не смемо поклекнути. Ни најстрашније зло није тако страшно ако се Бога држимо,“ казао је отац Душан. 

У парохијској сали предавање на тему Трајни еколошки и здравствени ефекти НАТо агресије на СРЈ одржао је проф. др Слободан Миладиновић, секретар Црквене општине Врбовац. Вернима је у детаље објаснио шта је то осиромашени уранијум, његову употребу у војне сврхе, коришћење у ратовима: Персијском заливу, Либији, Либану, БиХ, СРЈ, а према неким подацима и у Сирији, и штетне последице осиромашеног уранијума са тренутним и одложеним дејством.

***

Током ваздушних напада Алијансе НАТО на СРЈ од 24. марта до 11. јуна 1999. године, снаге Алијансе су користиле муницију са осиромашеним уранијумом. Тежиште ваздушних дејстава био је простор Косова и Метохије и југ Србије. Према подацима Алијансе, муниција са осиромашеним уранијумом  употребљена је нарочито на граници са Албанијом, где је испаљено око 31.000 пројектила, а на југу Србије (Прешево, Бујановац и Врање) између 3.000 и 5.000 пројектила и у Црној Гори (полуострво Луштица) око 300 пројектила, свеукупно 11.500 кг осиромашеног уранијума.

Примена муниције са осиромашеним уранијумом је изазвала дуготрајно опасно хемијско и радиоактивно загађење животне средине у нашој земљи. Опасност од контаминације тешко се може контролисати и локализовати. Милиграм осиромашеног уранијума са два потомка у току распада испушта за годину дана око милијарде радиоактивних честица.

Загађењем воде и земљишта опасност расте са протоком времена. Контаминација воде може да се очекује, према неким стручњацима, тек после педесет година од примене, са максималним вредностима после 100 година и тенденцијом дугорочног одржавања на високим вредностима после тога.

Осим канцерогених обољења која се јављају и после 30 година, као последица уношења канцерогених материја могу да настану генетске промене које доводе до дегенерације и смањења потомака.

У Србији је оформљена комисија која се бави испитивањем последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, а многе светске организације већ су утврдиле штетно дејство и донеле забрану коришћења муниције осиромашеним уранијумом.

За време бомбардовања СРЈ нема, нажалост, града који није био мета. Уништено је или оштећено 25000 стамбених објеката, онеспособљено 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова зравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 3 моста било разорено.У ноћи 23. априла у нападу на зграду РТС убијено је 16 радника РТС, што је био први случај у историји да медијска кућа буде проглашена за легитимни војни циљ. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 касетних бомби, од којих је погинуло 200 особа, а рањено више стотина.

Зорица Зец