Заблуде расколника тзв. “старокалендараца”
По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла изашла је из штампе књига умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г.Атанасија Заблуде расколника тзв, “старокалендараца”.
Књига је још један доказ богословске јачине и снаге Епископа Атанасија. Овом књигом он попут Светих: Атанасија Великог, Василија Великог, Григорија Ниског који су осећали реалну опасност правој вери од учења Арија, Евномија и осталих јеретика и расколника, осећа да је тренутак да се одреагује на прави, богословски начин, следујући Светим Оцима, Васељенским саборима и Светом Предању.
Ова књига се састоји од уводног дела у коме је поред ауторовог предговора и текст О тајни Цркве Христове и њеним Светим Канонима, затим следи I део књиге који је назван Расколи у Цркви кроз време, док у другом делу је описана историја раскола “старокалендараца” у Грчкој (раскол Матејеваца и њихова даља цепања, раскол Флоринијанаца и њихове даље поделе су поднаслови у II делу ове веома важне књиге). Трећи део говори о појавама и заблудама секте тзв. “старокалендараца” у Србији (издвајамо поднаслове у овом најбитнијем делу за наше православне просторе – поједини српски “зилоти” тзв. Старокалендарци, испади грчких и српских “зилота” Старокалендараца – њихови приговори Цркви и одговори на њих, Одговор по питању: Крштења, Екуменизма, Црквене Икономије и Календара) да би уместо закључка ове насушно потребне књиге Епископ Атанасије дао читаоцима Реч Светог Јована Златоустог.
У историји Српске Православне Цркве су забележена два раскола: крајем XIX века краљ Милан је неканонски збацио Митрополита Михаила Јовановића па је канонску јерархију, наследила неканонска јерархија на челу са Митрополитом Теодосијем Мраовићем, али је тај раскол, више политичке природе, брзо превазиђен; други је “амерички раскол” који је највише заслугом Патријарха српског Г. Павла превазиђен 1992. године. Однедавно се појавила групица самозваних монаха зилота који себе називају Истински православни хришћани, а како каже Владика Атанасије “нису ништа друго до увезена секта грчких старокалендараца, што на просторима Српске Православне Цркве представља својеврсну бесмислицу, јер је Српска Црква старокалендарска, и нема намеру да мења календар.”
Ова новопојављена секта тзв. Старокалендараца међу Србима проглашава себе (као 6-7. октобра 2003. године, када су на дрзак начин покушали да брутално отму манастир Стјеник код Чачка) за “Истинску Српску Цркву”, али како без Епископа Црква не постоји, они једноставно клеветају и обмањују наиван и неук свет. Ова група је у Србији малобројна (између 50-100 особа, мада долазе и зилоти са стране) али је агресивна као и све расколничко-секташке групе, исте или сличне по менталитету и по свести, она почиње да уместо проповедања Христовог Јеванђеља збуњује и врбује безазлене и необавештене вернике у Српској Цркви.
Због тога је ова књига и штампана у тиражу од 5000 примерака, а издавачи су светосавски манастир - Жича, манастир Острог и манастир Тврдош, у сарадњи са братством Светог Симеона Мироточивог.
