Зачуђујући тајни живот дрвећа

Већ неколико недеља је књига одметника из шуме Петера Волебена је бестселер на списку угледног недељника ”Шпигел” -  Peter Wohlleben: Das geheime Leben der Bäume. Was sie fühlen, wie sie kommunizieren - die Entdeckung einer verborgenen Welt. Минхен 2015. Аутор је некадашњи шумар, који је дао отказ да би се посветио гајењу шуме од 1200 хектара сходно сопственим представама, имајући идеал у визији прашуме.

У овој фасцинирајућој књизи аутор описује живот дрвећа, тврдећи да она мисле, осећају, комуницирају једна са другима и активно делују. Да ли је овде реч о анимистичком мишљењу о коме је учио психолог Жан Пијаже описујући тиме уверења људи да у сваком објекту обитава ”дух”, што је, дакако, прeтеривање, јер животиње и биљке нису објекти. Онај коме списак персонификација које Волебен приписује дрвећу изгледа усиљеним, увериће се на крају књиге да су она сасвим реалистичан опис својстава о којима до сада нисмо имали представу. Тиме се отвара сасвим нова димензија  савршено другачијег, живљег социјалног света но што смо ми то икада слутили.

Зашто јова још у јесен одбацује своје зелено лишће, док је лишће храста увелико браон боје? Зашто буре и олује много мање оштете шуме него што је то случај са стаблима које стоје појединачо? Каква је разлика између лиснатог дрвећа и зимзелених четинара? И зашто новозасађена стабла немају и након 100 година исту еколошку вредност као што то имају прашуме? На сва ова питања нуди уверљиве одговоре Волебенова елегантно написана књига.

У овој књизи су откривена до сада сасвим непозната својства дрвећа, која су делимично позната из животињског света: ко је знао да се дрвеће односи алтруистички према другом дрвећу које не припада истој врсти? Или, пак, да је наше школско знање о дарвинистичкој борби зацело погрешно у којој, наводно, јача стабла преживљавају?

Да ли је у природној шуми све прецизно структурисано? Да ли је у шуми у којој дрвеће расте лагано много здравије од шуме у којој дрвеће расте убрзано?

Из ове са лакоћом и елеганцијом исприповеданој књизи може се сазнати да шуме нису крута и непокретна бића, већ високо сложена и комуникативна бића, само што су њихова реаговања много спорија но што је то случај код животиња и људи.

Волебен се свесно клони научних студија, чиме је књига и за широки круг читалаца-лаике пријемчива. Но утоме је, можда, и Ахилова пета књиге: за све ове феномене нема евидентних научних доказа.

Једно је извесно: ко се досад није интересовао за дрвеће или је само свој камин њиме ложио, постаће уз ову књигу љубитељ дрвећа и промениће радикално свој поглед на природу и зажелети да се што пре обре у шетњи кроз шуму. Волебен овом књигом погађа у центар Zeitgeist(а): она је израз перфектног споја еколошке свести о одговорности, чежње за бољим светом и политички коректним моралним држањем.

протођакон Зоран Андрић, Минхен