Задушнице на Косову и Метохији

Православни верници јуче су обележили задушнице, празник сећања на преминуле рођаке и пријатеље. Тим поводом на гробљима и у црквама паљене су свеће које, како се верује, осветљавају пут умрлима до следећих Задушница.

Ипак, нису сви могли да на уобичајени начин стигну до места где су им сахрањени ближњи, као што је то случај са око 400 Срба из северне Косовске Митровице, који су, у пратњи Унмик полиције и Кфора, стигли на православно гробље у јужном делу града, на коме је око 80 одсто надгробних споменика порушено. Задушнице су, како кажу Срби, једина прилика када уз пратњу војних и полицијских снага могу да посете гробове преминулих рођака и пријатеља. - Албански споменици су као нови у поређењу с нашима, који су готово сви порушени, поготово у последње време. Споменици могу да сметају само онима који желе да униште сваки знак да смо овде уопште постојали - казао је за Танјуг Ненад Миленковић, који је дошао да упали свеће на гробовима родитеља у јужној Митровици.

Бисенија Ковачевић је приметила да су надгробни споменици Срба у јужном делу града сада знатно више оштећени него раније.

- Тешко је кад не можеш слободно да дођеш кад сам осетиш потребу - рекла је Бисенија Ковачевић и додала да „нема ништа горе него кад дођеш и видиш гроб на коме више нема споменика".

У јужном делу Косовске Митровице, на српском гробљу уништено је више од 500 обележја на гробовима и тамо се умрли Срби не сахрањују од 1999. године, док у северном делу града на албанском гробљу нема ниједног оштећеног споменика.

Срби, њих двадесетак, из Приштине и околних српских села посетило је приштинско гробље и на брзину палило свеће и чистило од корова простор где су сахрањени њихови преминули рођаци и пријатељи. Ово гробље нико не одржава па све више породица сели посмртне остатке својих ближњих јер због лоше безбедности не могу да их посећују.

Мирослава Димић из Приштине дошла је из Обреновца, где живи од 1999. године, и једва је пронашла гроб свог сина, који би преместила тамо где сада живи, али није сигурна како би то извела. Илија Трајковић из Приштине је од 2004. године смештен у контејнерима у Грачаници и долази на гробове својих ближњих на све задушнице. Трајковић је са супругом јуче дошао на гробље УН возилом и вели да је призор који овде виде сваки пут све страшнији.- Сваки пут затичемо нове споменике који су поломљени. Ако желите да видите на ком је степену развијености једно друштво, крените на гробље и тамо ће вам се све казати - рекао је Трајковић.

Страх и самопроглашење независности Косова и Метохије неки су од разлога што је приштинско гробље данас малтене празно, али има и оних који се не плаше. Снежана Борзановић живи у Приштини и пешке долази до гробља јер се не боји да ће јој се нешто десити.

Расељени Срби с Косова и Метохије, који живе у централној Србији, на Задушнице нису могли да дођу на гробља у покрајини јер организованог превоза, као ни прошле године, није било.

Ипак, они су се попут житеља других места и великих градова, тамо где сада живе, нашли у црквама где су служене молитве и паљене свеће покојнима. У Краљеву је на градском тргу одржан парастос преминулим Србима чији се гробови налазе на Косову. Молитву је служио владика жички Хризостом, а неколико стотина расељених Срба с Косова који живе у Краљеву замољени су да предају спискове са именима својих умрлих рођака да би могли да буду поменути у молитви владике.

У Београду се, судећи по гужвама у аутобусима и трамвајима, који су возили ка гробљима, и саобраћајној гужви у близини Новог, Централног гробља, Лешћа и гробља на Орловачи могло закључити да су и житељи главног града дан посвећен умрлима провели носећи цвеће и палећи свеће.

Онима који су Великим задушницама желели да дају другачији призвук, попут двадесетак чланова омладине Нове Србије који су дошли испред амбасаде САД с намером да одрже помен и упале свеће страдалом Зорану Вујовићу, полиција је забранила прилазак згради. Чланови омладине НС су, после тога, отишли у оближњу Вазнесењску цркву да би тамо присуствовали помену момку који је трагично преминуо у згради америчког дипломатског представништва после митинга „Косово је Србија". Јаке полицијске снаге су се, за сваки случај, нашле и испред зграде Владе Србије и амбасаде Хрватске.

Извор: Политика, 02.03.2008.