Задужбина митрополита Амфилохија

У манастиру Стањевићима надомак Будве у присуству бројних црквених великодостојника и званичника из јавног и друштвеног живота, у оквиру манифестације Дани митрополита Амфилохија и обележавања годишњице од упокојења, представљено је идејно решење његове заветне библиотеке. 

У легату би према плану и идејном решењу пројекта који је благословио митрополит Јоаникије требало да буде сабрано око 25 хиљада наслова, међу којима су и публикације и наслови из богатог стваралаштва блаженопочившег митрополита Амфилохија, али и дела других аутора које је он годинама прикупљао.

Скуп је пригодном уводном речју отворио митрополит Јоаникије и том приликом навео: -Блаженопочивши Митрополит је био човек књиге, молитве, труда, рада и стварања све службе Божје због чега смо дужни да његово богато насљеђе чувамо. По Митрополитовом завјештању, а уз велику подршку игумана Јефрема и обновитеља ове светиње, испуњавамо његову жељу да се библиотека овдје похрани. Планирано је да се овдје уједно оснује и научно-истраживачки центар који ће бити везан за његову библиотеку и за овај свети манастир, чиме ће уствари бити заокуружена његова потпуна обнова, казао је митрополит Јоаникије. 

-Манастир Стањевићи је познат по Петровићима, људима књиге, слова и духа Божјег, као мјесто у којем су написане посланице и велика дјела. Оснивањем ове библиотеке у први план ставља се духовни значај манастира Стањевићи, а за реализацију пројекта требаће велика подршка свих добронамјерних људи, а прије свега представника општинских власти у Будви, Котору, Тивту и Херцег Новом, закључио је митрополит Јоаникије. 

Својим присуством вече је увеличао и славни српски песник Матија Бећковић, дугогодишњи пријатељ и племеник блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је том приликом казао:

-Манастир Стањевићи није без неке изабран да буде мјесто у ком ће бити похрањена његова библиотека. Ко је то више заслужио него манастир чији је ктитор био пјесник Слова љубве, деспот Стефан Лазаревић. На оближњем брду Ђурђевац, Ђурађ Црнојевић је подигао утврду Светом Ђорђу, а Стањевићи су били резиденција митрополита Петровића и престоница Црне Горе, тако да није случајно што је митрополит Амфилохије са игуманом Димитријем, монахом Јефремом и осталом братијом обнављао светињу и припремао је за нешто велико. То значи да се не претули свијећа која је овдје горјела вјековима, и не прекине традиција као ланац који не окива, него љепоту чува, а манастир остане оно што је вјековима био – духовна тврђава Српске Православне Цркве.

Монах Павле Кондић, доктор црквене историје и сабрат манастира Стањевића, коме је блаженопочивши митрополит Амфилохије поверио бригу о својим рукописима, необјављеним и објављеним списима и књижевним делима из његове библиотеке казао је да су те књиге сведоци духовног, менталног и интелектуалног профила владике Амфилохија:

-Свједок сам да током година које сам као монах провео поред њега, на путовањима у својим коферима није носио ништа осим архијерејске одежде и књига које су завјештане овдје. У тој богатој заоставштни од око 25 хиљада наслова су књиге на свим свјетским језицима које ће формирањем библиотеке и духовно просвјетног центра бити опште духовно благо свих нас. Подсјетио бих на чињеницу да су бројни рукописи и дјела уништени током бројних страдања и ратова који су се водили на овим просторима и да почевши од Хиландарске, Студеничке и Жичке библиотеке имамо само неке мучне трагове средњовјековних рукописа. Захвалан сам јер нас је запало да књжевни фундус библиотеке митрополита Амфилохија начинимо општим благом српскога народа, поручио је монах Павле. 

Уследио је културни програм у ком су учествовали млади гуслар из Никшића Никола Калезић, драмски уметник Симо Требјешанин и појци хора манастира Стањевић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска