Загреб: Великопосна читања

На иницијативу Руса, парохијана цркве Преображења Господњег, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија у Загребу су током Великог поста покренута Великопосна читања. Предвиђено је одржавање три предавања која су замишљена и као заједнички разговор на теме непосредно везане уз Велики пост због чега сваки такав сусрет води свештеник који усмјерава дискусију те даје своја појашњења и коментаре.

Прво предавање под насловом Преподобномученик Андреј Критски (741 - 775) у одбрани духовне умјетности одржано је 18. марта. Будући да је прва недеља Великога поста позната као Недеља Православља, пажња је била усмјерена прије свега на икону и њезин значај како у повијести православља, тако и у свакодневном животу православних вјерника. Уз опис и коментар иконографије Васкресења Христовог – Силаска у пакао на самом почетку излагања предавач се понајближе осврнуо на тешки период иконоклазма те разлоге тога трагичнога раздобља у повијести Цркве. Говорило се и о чудотворним иконама – Богородице Владимирске, Богољубске Московске. Отац Михајло Жикић који је попратио предавање опширним коментарима и предавач Наталија Видмаровић посебно су се усредоточили на дјелатности светаца који су често властитим животима бранили свете иконе: говорили су о Светом Јовану Дамаскину, Стефану Новом и Андреју Критском. Занимљиво је да је раздобље иконоклазма започело непосредно након смрти Светог Андреја Критског, аутора Великог покајничког канона, тако да је дјеловање једнога другог Андреја Критског - преподобномученика - знаковити догађај у црквеној историји. На крају предавања говорило се о основним функцијама икона у православном богослужењу при чему се изгалач користио радовима о. Павла Флоренскога.       

Друго предавање Руски писци о смислу Великога поста одржано је 1. априла те већим дијелом било посвећено Николају Гогољу као ријетком писцу којем је вјером био прожет и његов живот и његово стваралаштво. Православни свјетоназор код Гогоља је дошао до изражаја у његовом дјелу „Одабрана мјеста из дописивања с пријатељима“, најпродуховљенијем дјелу цјелокупног његовог опуса. На предавању се говорило о посебном односу писца према вјери и Цркви, о животном позиву човјека и потреби да у свему слиједи вољу Божју. Како је Гогољ водио аскетски живот  те се може сматрати „свјетовним монахом“ говорило се и о свецима и духовним писцима чија су дјела за Гогоља била смјерница у животу и раду, а то су прије свега Свети Јован Лествичник, Свети Исаак Сирин и Свети Тихон Задонски. У контексту православне духовности живот Гогоља анализиран је као великопосна припрема за смрт у нади на васкрсење у будућем животу. Током предавања наводили су се и други примјери монаштва у миру (грофица А. А. Орлова-Чесменска, руски филозоф А. Ф. Лосев), говорило се о схваћању Гогољеве личности и стваралаштва у модерно доба, о његовом виђењу будућности човјечанства и Русије и сл. Сусрет је водио и одговарао на питања вјерника архимандрит Данило (Љуботина).

Планира се да ће треће предавање које има оквирни наслов Богочовјек и Човјекобог - Слово се оваплотило да бисмо се обожили бити посвећено схваћању човјека у дјелима руских писаца. Питање људске личности разматраће се у контексту православне антропологије која је дошла до највећега изражаја у стваралаштву Ф. М. Достојевског. Осим тога говориће се и о агресивним покушајима наметања идеје Човјекобога, а преко њега Човјеко-строја и Човјеко-звери у контексту модерне неопаганске митологије. 

Иначе, сва предавања одржавају се у Музејском простору Српске Православне Цркве у Загребу петком после свете Литургије око 10,30 часова. Сусрете води др Наталија Видмаровић, редовни професор на Катедри за руски језик Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска