Заједничка изјава трију монотеистичких религија о крају живота

Представници аврамовских монотеистичких религија – хришћанства, јеврејства и ислама – потписали су 28. октобра у Ватикану Заједничку изјаву о кончини живота, поновно истичући ‘не’ еутаназији и потпомогнутом самоубиству, као и, истовремено, обавезу заштите живота и онда када је он близу смрти. 

Реч је о важном, јасном и тачно одређеном гледишту; ми не желимо ни изазивати смрт пацијента, а ни помоћи му да се усмрти – тим је речима надбискуп Винћенцо Паља, председник Папске академије за живот, увео у свечаност потписивања Заједничке изјаве монотеистичких аврамовских религија о завршетку живота, коју су потписали представници тих трију религија.

 Медицина пацијентима не одузима живот

У свом поздраву надбискуп Паља је истакао да је врло значајно то што представници трију монотеистичких религија потврђују обавезу поштовања и неговања људскога живота у тренуцима у којима он, када се приближава смрт, показује своју крхкост и слабост. Тај је корак учињен у свести о важности теме о еутаназији и потпомогнутом самоубиству у савременом контексту, и то не само с медицинскога гледишта него уопште с културнога. 

Том се изјавом пре свега жели подсетити на истинско значење медицине која пацијентима не жели давати или одузимати живот, напоменуо је надбискуп и истакао да прекинути живот значи порицати његов смисао. Свесни смо, додао је, да се крећемо у простору у којем је тешко неке ствари потпуно раздвајати. 

Међутим, то никад завршено тражење смисла, које управо болест ставља у питање, задатак је који обавља култура у својој целокупности. У том оквиру медицина није обавезна по сваку цену вратити здравље или бесконачно продужити живот, приметио је надбискуп, него увек се бринути о ћовеку, па и онда када је болест неизлечива.

 Ширење палијативне бриге

 Управо због тога споменути документ изражава наду у ширење палијативне бриге, у оквиру које се човеку посвећује брига почевши од терапије бола. Ваља уклонити сваку сумњу о њеној повезаности с логикама које не потпомажу живот – истакао је надбискуп Паља, јер истина је управо супротна, као што је 2002. године потврдила Светска здравствена организација истичући да палијативна брига не намерава пожуривати ни одгађати тренутак смрти, него је њена сврха пратити пацијенте, на свеобухватан начин, у осетљивом прелазу у смрт, бринући такође о пацијентовој породици. 

Изјава – важан корак у култури сусрета

Надбискуп је истакао и важност екуменске и међурелигијске димензије тог догађаја који је омогућио да се донесу плодови заједништва како би се пружила служба свим људима у којима, како је рекао, сви ми видимо Божје синове и кћери, те се тако можемо све више препознати браћом. Данас стога обележавамо важан корак према изградњи културе сусрета којој нас је поучио папа Фрања, рекао је председник Папске академије за живот и притом споменуо Документ о људском братству из Абу Дабија. 

Присутни у јавном животу укључујући људе добре воље

 Сада треба наставити ићи тим путом. Пре свега, ваља упознати друге са садржајем изјаве, али и укључити их у динамику сарадње у различитим верским заједницама. И још више, напоменуо је надбискуп, треба проширити круг наше комуникације, ширећи га на субјекте који су осетљиви на ту поруку, чинећи се квасцем у друштвима у којима живе наше заједнице и обраћајући се људима добре воље. Због тога је надбискуп Паља подстакао на присутност у јавном животу, састављајући говоре које могу разумети и они који се користе различитим категоријама за тумачење света и људскога живота, али који свеједно имају на срцу достојанство људских бића.

Извор: vaticannews.com (са енглеског Информативна служба Српске Православне Цркве)