Заједничка изјава римскога папе Фрање и васељенскога патријарха Вартоломеја

Заједничка изјава
римскога папе Фрање и васељенскога патријарха Вартоломеја
Фанар, 30. новембар 2014.

Ми, папа Фрања и васељенски патријарх Вартоломеј, изражавамо своју дубоку благодарност Богу за дар овога нашег новог сусрета, који нам пружа могућност да, уз присуство чланова Светог и Свештеног Синода, свештенства и верникâ Васељенске Патријаршије, заједнички прославимо празник светог апостола Андреја Првозваног, рођеног брата апостола Петра. Спомен апостолâ који су свету проповедали благовест Јеванђеља, беседом и сведочењем преко свог мучеништва, појачава у нама жељу да наставимо да заједно идемо путем који, у љубави и истини, води ка превазилажењу препрекâ што нас деле.

Приликом нашег сусрета у Јерусалиму прошлог маја, када смо се сетили историјског загрљаја наших блаженопочивших претходника папе Павла VI и васељенског патријарха Атинагоре, потписали смо заједничку изјаву. Данас, приликом овог нашег новог срећног братског сусрета, желимо да потврдимо наше заједничке намере и нашу забринутост.

Изражавамо своју искрену и постојану решеност да, у послушности вољи Господа нашега Исуса Христа, интензивирамо напоре на постизању пуног јединства свих хришћана, а изнад свега јединства међу католицима и православним хришћанима. Намеравамо такође да подржимо богословски дијалог, започет тачно пре тридесет пет година од стране васељенског патријарха Димитрија и папе Јована Павла II овде у Фанару. Тај дијалог се у наше дане бави најтежим питањима, која су обележила историју наших подела и изискују пажљиво и подробно проучавање. У том циљу пружамо свима уверавање да се као пастири Цркве жарко молимо да „сви једно буду..., да свет верује“ (Јов. 17, 21), а од наших верника тражимо да своје молитве удруже са нашим.

Изражавамо своју заједничку забринутост због садашњега стања у Ираку и Сирији и на читавом Блиском Истоку. Уједињени смо у жељи за миром и стабилношћу и у хтењу да помогнемо да се сукоби превазиђу путем дијалога и помирења. Одајемо признање напорима који се већ улажу како би се помогло том региону, али истовремено и позивамо све одговорне за судбине народâ да буду још свеснији обавезе према заједницама које пате, укључујући и хришћанске заједнице, и да им помогну да опстану у земљи својих предака. Не можемо да прихватимо Блиски и Средњи Исток без хришћана, без оних који ту исповедају име Исусово већ две хиљаде година. Многи од наше браће и сестара трпе прогоне и приморани су да, под претњом силе, напусте своја огњишта. Изгледа, штавише, да је и вредност људског живота изгубљена: људска личност се више не рачуна ни у шта и може бити жртвована ради неких циљева. Што је најтрагичније, све ово наилази на равнодушност многих. Као што нас, међутим, подсећа свети апостол Павле, „ако страда један уд, с њим страдају сви удови; ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови“ (IКор. 12, 26). Ово представља закон хришћанског живота и у овом смислу можемо да кажемо да постоји и екуменизам бола. Као што је у своје време крв светих мученика била семе снаге и развитка Цркве, на исти начин наше суделовање у свакодневним невољама може да послужи као ефективно оруђе јединства. Ужасавајући положај хришћана и свих који страдају на Блиском и Средњем Истоку позива не само на непрекидну молитву него и на одговарајући одговор међународне заједнице.

Озбиљни изазови са којима се суочава свет при садашњем стању ствари̂ изискују солидарност свих људи добре воље; стога признајемо и важност унапређивања конструктивног дијалога са исламом, заснованог на узајамном поштовању и пријатељству. Надахнути заједничким вредностима и оснажени правим братским осећањима, муслимани и хришћани су позвани да заједнички раде у прилог правде, мира и поштовања достојанства и правâ сваке личности, особито у областима где су некада вековима живели у мирољубивој коегзистенцији, а где заједно доживљавају трагику и ужас рата. Уз то, као хришћанске вође, позивамо све верске вође да подстакну и појачају међуверски дијалог, као и да уложе све напоре у изградњу цивилизације мира и солидарности међу људима и народима. Мислимо и на све народе који су изложени ратним страхотама. Посебно се молимо за мир у Украјини, земљи древне хришћанске традиције, и упућујемо апел свим сучељеним странама да крену путем дијалога и поштовања међународног права како би сукоби били окончани, што би свим Украјинцима омогућило да живе у слози.

Наша мисао је окренута ка свим верницима наших Цркава широм света. Поздрављамо их и поверавамо Спаситељу нашем Христу да буду неуморни сведоци љубави Божје. Упућујемо Господу жарку молитву да дар мира у љубави и јединству пружи читавој свечовечанској породици: „Сâм Господ мира нека вам даје мир свагда и у свакој прилици! Господ са свима вама!“ (II Сол. 3, 16).

са грчког превео: епископ бачки др Иринеј