Заједничко саопштење са сусрета патријарха Иринеја и кардинала Бозанића у Загребу, 8. јуна 2012.
У Надбискупском двору у Загребу у петак, 8. јуна 2012. године, загребачког надбискупа, узоритог кардинала господина Јосипа Бозанића, посетио је Предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј. Томе сусрету су, уз Патријарха, присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: епископ сремски господин Василије, епископ бачки господин Иринеј и епископ шумадијски господин Јован, као и митрополит загребачко-љубљански господин Јован. Уз Кардинала, присутни су били чланови Сталног већа Хрватске бискупске конференције: председник Хрватске бискупске конференције ђаковачко-осечки надбискуп монсињор Марин Сракић, сплитско-макарски надбискуп монс. Марин Баришић и ријечки надбискуп монс. Иван Девчић, затим председник Већа ХБК за екуменизам и дијалог сисачки бискуп монс. Владо Кошић, као и загребачки помоћни бискупи: монс. Валентин Позаић, монс. Иван Шашко и монс. Мијо Горски.
Размотрена су понајпре пастирска питања деловања двеју Цркава у контексту савремених друштвених околности. Послање Цркава усмерено је на проповедање Радосне вести Господа Исуса Христа и живљење њоме, те су у том смислу у средишту биле теме које се односе на изазове савремености, а на првом месту вредновање свештене тајне живота и Божјег акта стварања, посебно истичући достојанство човека од његовог зачећа до природне смрти, пазећи да се биотехнолошке могућности не злоупотребе и не претворе у идеологију против живота. У разговору је важно место дато истицању и заштити установе породице, као и вредностима везаним за брак као благословену и природну заједницу између мушкарца и жене.
Надовезујући се на те две теме, православни и католички епископи су нагласили важност васпитања деце, при чему његов неизоставни саставни део чини и верско васпитање. Речено је да није довољна само брига за неко вредносно неодређено образовање, тојест за образовање без препознатљивих вредности међу којима у друштву треба снажно чувати слободу исповедања вере, а у складу са њом и водити бригу за квалитетну конфесионалну веронауку у васпитним и образовним установама. С обзиром на односе двеју Цркава назначене су додирне тaчке и подручја постојеће и могуће будуће сарадње на теолошком, културном и црквено-пастирском плану.
Примећено је да је неизоставан допринос Цркава у заузимању за праведност и мир међу народима, као и у тражењу истине и поступању у складу са њом, како би се на примерен начин суочавало са евентуалним напетостима које произилазе из политичког деловања установа и појединаца. Верници обеју Цркава још увек осећају многобројне последице ратних страдања. Стога епископи обеју Цркава охрабрују све црквене, државне и грађанске институције, на свим нивоима, у обе државе, на неуморно залагање у отклањању последица рата, како би се ублажила страдања и олакшала патња свих погођених. Подржавају сва настојања око повратка свих избеглих и расељених особа у њихове домове и око остваривања њихових људских и верских права.
Судеоници сусрета, и као пастири својих верника и као грађани својих држава, свесни су да су многа питања из прошлости још увек камен спотицања. Гледајући у њима конкретне људе, епископи су се сложили да је потребно што пре расветлити догађаје за које још не постоји довољна осетљивост у хрватској и српској јавности. Подупрт је рад комисија које раде на истраживању комунистичких злочина и на доличном обележавању гробова жртава.
Осим тога, епископи двеју Цркава упућују позив одговорнима у политичком и друштвеном животу, али и сваком човеку који има нека сазнања о још увек непронађеним лицима, несталим у ратним страдањима деведесетих година прошлога века, да помогну у њиховом проналажењу или у информисању о њиховим гробовима. То је изузетан чин људскости и помоћи породицама које не престају да живе у свом болу, неке и више од две деценије. Свима који тугују и пате епископи изражавају не само жаљење него и своју људску близину и хришћанску солидарност и саосећање.
Епископима учесницима сусрета лежи на срцу да се сва догађања из прошлости размотре поштено и одговорно, како би се могли поставити здрави темељи за живот у истини међу припадницима два народа. Само тако се могу лечити ране и ведрије гледати у будућност.
Јасно је изражена жеља да се на свим нивоима развија искрен однос који ће остваривати правичност и једнак третман у поштовању хрватског и српског народа у Републици Хрватској и Републици Србији.
Као што јеванђелском светлошћу и снагом треба приступити прошлости, епископи су се својом пастирском бригом осврнули и на садашњост, позивајући нарочито своје вернике да сведоче своју хришћанску веру и живе према моралним начелима која им је поверио Господ Исус Христос, како би у друштву били квасац новога света, Царства Божјег.
Исказана је жеља да овај сусрет буде сведочанство заједничких хришћанских темељних вредности обеју Цркава и зато њихови учесници одлучно подстичу наставак започете сарадње на нивоу Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за дијалог са Српском Православном Црквом и аналогне Комисије Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
Патријарх је Кардиналу даровао крст који Српска Православна Црква дарује највишим достојанственицима, а Кардинал Патријарху уникатно дело „Мајка Божја од Каменитих врата“, уметнички рад академског уметника Дамира Матаушића.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска и Загребачка надбискупија
