Заједничко слово поводом године 2017.

Католици и протестанти желе да заједнички исповедају Христа. - Немачка: Нови католичко-евангелистички документ о Лутеру

У документу насловљеном ”Памћење исцелити - Исуса Христа исповедати” реч је како о узајамно нанесеним ранама у протеклих 500 година, тако и о екуменском приближавању последњих деценија. Овај документ су заједно представили кардинал Маркс и бискуп Бедфор-Штром.

Обе велике Цркве у Немачкој су формулисале заједничку намеру да сећање на Реформацију прославе као ”екуменски догађај”. Председавајући Немачке бискупске конференције католика кардинал Маркс и председавајући Савета Евангелистичке цркве у Немачкој, бискуп Хајнрих Бедфорд-Штром у петак су, у Минхену представили заједничи документ од 92 стрaне. – ”Заједничко слово о години 2017.”

На дан 31.октобра 2017. навршава се равно 500 година од дана када је Мартин Лутер (1483-1546) објавио 95 теза којим отпочиње Реформација у Немачкој.

Тај документ је насловљен ”Памћење исцелити – Исуса Христа исповедати”. Он је, вели се у њему, теолошки темељ за ”заједничко прослављање Христа”. За овај повод су припремљени литургијски текстови за екуменске молитве покајања и узајамног праштања на локалној и регионалној равни. Једну централну прославу за ”Исцељење памћења” планирају обе бискупске конференције DBK и EKD за 11.март 2017.г. у Хилдесхајму у Доњој Саксонији.

Да сећање на Реформацију сада порослављамо као заједнички догађај, није саморазумљиво, веле у један глас  кардинал Маркс и бискуп Бедфорд-Штром, имајући у виду да су досадашњи јубиларни празници Реформације пре служили профилисању протестантског идентитета и јачању разлика и бедема међу Црквама. 

Овога пута треба све да буде другачије

Овога пута, након деценија екуменског приближавања, требало би да све буде дручачије. То је ”посебан моменат нашег заједништва, након столећа узајманог искључења, да доживимо као прокретницу и спремност на праштање”, истичу у предговору овог документа двојица председавајућих највиших гремијума католика и протестаната у Немачкој.  

Идејна основа овог дoкумента је формулисана још 2012.г. о заједничкој ”култури сећања” са различитим погледима на њу. Искру је представљао процес укидања апартхеида у Јужној Африци као процес насловљен ”Healing of memories” – ”Исцељење памћања”, као процес који су иницирали црквени ауторитети као политички процес помирења.

Отворено питање заједничке Евхаристије, прихватање различитих еклисиолошких разлика, потребно је да свака Црква настоји да превазиђе ”сопствени саморазумљиви параметар као богословску меру за све Цркве”.

”Места сећања” су Лутерове тезе и њихово ”митизовање”, односно ”демонизовање”, рајхстаг у Вормсу 1521.г. и верски ратови, односно са тиме настали  ”проблеми политизовања” и ”проблеми конфесионализма”. Те су слике дубоко урезане у колективно памћење. Оне су у овом документу евоциране и њихово дејство до данас описано.

Поглавље од читавих 19 страница насловљено ”Теолошки кључ – 500 година Реформације и екумена данас” уједно је и најопсежније поглавље овог документа. У њему се обе стране декларишу спремним да се ”узјамно поштују и да убудуће теолошке појмове формулишу имајући у виду њихову критичку и конструктивну примену на другој страни”.

Рад на процесу требало би да се одвија на равни трију основних појмова: вере и њеног односа према делима, слободе и њеног односа према послушности и јединство Цркве и њеног односа према расколу и мноштву.

протођакон Зоран Андрић