Жал за комунизмом

Ако ми ућутимо камење ће повикати (Лк. 19,40)

Ових дана када Црква Христова празнује највећу победу икада извојевану у историји човечанства, а то је победа над смрћу, коју је нама и читавом свету подарио Господ наш и Спаситељ Исус Христос, не мањка ни оних гласова који и даље вичу: Распни га распни (Јн. 19,6).

Када то кажемо, мислимо на недавне скупове одржане широм Београда разних невладиних организација, које су са правом назване «друштвени НЛО-и». Њихови покличи: «Немојте се молити у нашим школама», «Стоп клерикализацији Србије!», «Одвојити Цркву од државе», «реформисање Цркве» јасно показују природу ових организација као и њихову тоталитарну анти-мисију, коју оне покушавају прикрити наводном слободом говора и борбом за демократију.

Све ове покрете и организације повезује и чини препознатљивима изненађујућа сличност са «партијским ћелијама», које су као што је свима познато жариле и палиле у последњем веку атеизма. Као последица њихове «борбе за слободу» и «права пролетеријата» остале су на хиљаде порушених православних цркава и манастира, као и други културно-историјски спомениици, који су стварани вековима. Поред тога, Црква тј. њена јерархија и православни хришћани били су од «тадашњих бораца за слободу и демократију» гоњени и изложени најзверскијим мучењима, што нам сведоче многобројни гулази од Сибира па до Србије и мора.

«Демократски покличи» које данас чујемо из уста ових с правом названих «НЛО-а» или да се послужимо управо њиховом реториком «плаћеника спољњих непријатеља», представљају последњи жал за тим златним добом комунизма. Нови светски поредак, као што је свима познато, преко невладиног сектора свуда у свету руши непожељне или неподобне државне системе и поставља нове. То се исто чини или се покушава учинити у Србији, преко ових трагичних људи, који свој атеизам и безбожништво желе упорно да наметну и другима. Због тога им толико и смета светосавска Црква, као она која данас има највећи ауторитет и углед у Србији, јер чува оно што Србија данас има највредније, а то су њена православна вера и култура као и национално и етичко достојанство.

Мисија Цркве Христове је да сведочи Истину (1. Тим. 3,15) и свако ко је од Истине слуша глас своје Цркве. Данас је, хвала Богу, највећи део српског народа, а посебно његова светосавска омладина уз своју Цркву и бори се да очува идеале светосавља и православља. За друге нам остаје да се молимо Богу подсећајући их на речи светог Јевнађеља да Цркву Христову ни врата адова неће надвладати (Мт. 16, 18).

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ

Ф о т и ј е

Шибеник, 30. 04. 2009.