Заоупокојена Литургија и помен протиници Миљани Смиљковић

Заоупокојена Литургија и помен протиници Миљани Смиљковић
Заоупокојена Литургија и помен протиници Миљани Смиљковић
Заоупокојена Литургија и помен протиници Миљани Смиљковић
Заоупокојена Литургија и помен протиници Миљани Смиљковић

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 2. децембра 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог пророка Авдију, Светог мученика Варлаама и преподобног Јоасафа, заупокојену Литургију и четрдесетодневни помен уснулој протиници Мирјани Смиљковић, супрузи архијерејског намесника космајског, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, у храму Светог деспота Стефана у Бабама.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Радич Радичевић; јеромонах Евтимије, настојатељ манастира Јошанице; јеромонах Серафим, настојатељ манастира Тресије; протојереј Дејан Лукић; протонамесник Горан Лукић; јереј Милош Виленица; протођакон Иван Гашић и ђакон Бојан Миленовић.

Након прочитаних јеванђелских зачала, епископ Јован обратио се сабраном народу рекавши да Свети апостол Павле у посланици Колошанима говори велику поуку која гласи: И све што чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега (Кол 3,17):

-Ова поука и ове речи Светог апостола Павла дарују нам једно јеванђелско начело и јеванђелско правило за наш свакодневни живот; а то је да све што чинимо да чинимо у славу Божију, да чинимо у Име Онога кроз кога се ми једино и спасавамо. Ове речи и ова поука значе да нам све у животу треба бити обухваћено Господом Христом, све да буде у Њему, кроз Њега и од Њега. Јер све што чинимо у овоме животу, а није Христа ради, не води спасењу. Зато све што чинимо у овоме животу требамо чинити ради вечности, а не ради пролазности. Свака реч или свако дело имају своју одлучујућу важност по целокупни живот наш у овом и у оном свету. Језик свој можемо на добро да искористимо, али он може да буде и мач. Речју и језиком можемо да хвалимо Бога и човека, али можемо и да их осудимо. Зато је лепо наш српски народ рекао да језик нема костију, а све кости поломи. Ничим тако не можемо да унизимо и упропастимо човека као језиком, али исто тако ничим не можемо ни да уздигнемо човека као речима и делима. Све зависи од тога на шта употребљавамо све ове дарове које нам је Господ подарио ради нашега спасења и спасења другог човека.

Извор: Епархија шумадијска