Запис о мироточењу Крста у Андријевици

У току Великог Поста и првих васкршњих дана ове године Господ је показао Своју посебну милост према нашим парохијанима у Андријевици. На Обретење главе Св. Јована Крститеља у понедјељак 9. марта 2009. године, крст од храстовог дрвета у андријевичкој цркви почео је да истаче свето миро. Овај крст је освећен на Гробу Господњем, а донио га је за цркву Светих Архангела у Андријевици вишеструки хаџија Велибор Зоњић, по Васкрсу 2007. године. Протојереј Боро Врховац примијетио је поменутог дана да се појавила необична роса на крсту, нарочито на његовим хоризонталним крацима.

Лично је повјеровао да се догодило чудо Божије, али је ради сваке сигурности о томе одмах обавијестио и позвао архијерејске намјеснике беранског и бјелопољског, који су са неколико свештеника и монаха дошли на лице мјеста да виде о чему се ради. Сви су се увјерили да се догодило чудо, нарочито зато што се од рошења из крста ширио благоухани мирис. Ми смо касније лично три пута долазили у Андријевицу и служили свете службе по уобичајеном распореду у току Великог поста. Својим очима смо гледали како је крст непрестано, лагано у виду росе истакао свето миро а најјачи, неземаљски мирис ширио се из једног повећег затамњења горњег вертикалног крака. Крст је влажио само са предње стране, док је полеђина остајала потпуно сува. На појединим мјестима су се формирале мање уљасте капи. Откад се чуло за овај чудесни догађај, вјерујући народ из Андријевице и околине свакодневно долази у свети храм ради поклоњења часном крсту, добијајући од њега исцјељење својих душа и тијела. У ове свијетле васкршње дане, како нам јавља отац Боро, још увијек лагано извире свето миро из крста, на радост и духовно укрепљење вјерних који му са страхом Божијим прилазе и са љубављу га цјеливају.

Правећи овај кратки запис, ни нама нити нашем свештенству, не пада на памет да било шта сувишно додајемо осим да кажемо истину, нити, не дај Боже, да због ове милости Господње припишемо нама какву заслугу, пошто се ничим другим не можемо похвалити, осим својим гријесима.

Благодаримо Богу за све и са радошћу пјевамо - Крсту Твоме поклањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје пјевамо и славимо!

Беране, 26. април 2009. г.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије