Засједао Епархијски савјет Митрополије дабробосанске

Чајничка Красница,  Чудотворна Икона Свете Богомајке Чајничке, Манастир Успења Пресвете Богородице, Чајниче, Митрополија дабробосанска Епархијски савјет Митрополије дабробосанске усвојио је на сједници одржаној у суботу, 2. фебруара 2008. године, на Сокоцу Извјештај о раду Митрополије дабробосанске у 2007. години који ће бити упућен у Београд на потврђивање Патријаршијском Управном одбору и Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве који би о њему требало да расправља на редовном засједању у мају.

У уводном обраћању Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Николај указао је на и даље тешку ситуацију за вјернике и свештенике, нагласивши да на подручју Митрополије дабробосанске у Републици Српској и Федерацији БиХ данас живи око 140 000 вјерника, а да је у протеклом рату и послије њега Митрополија остала без око 280 000 вјерника.

У Извјештају је ситуација на подручју Митрополије оцијењена као веома тешка, првенствено због финансијских проблема, јер на подручју Митрополије у Републици Српској вјерници су највећим дијелом избјеглице и расељена лица који се налазе у тешкој материјалној ситуацији, док су то у Федерацији БиХ махом старија лица са малим и нередовним примањима.

У извјештају се наводи да се од окончања рата у БиХ на територију Митрополије у Федерацији БиХ вратио веома мали проценат пријератних вјерника.

На подручју Митрополије дабробосанске прошле године је било 1 358 крштења, 417 црквених вјенчања и 1 697 опијела.

Ситуација у Федерацији БиХ је поражавајућа јер је у односу на број опијела, односно умрлих, број крштења незнатан, а црквених вјенчања готово да и нема.

И даље је на подручју Федерације БиХ настављено са насртајима на црквену имовину, скрнављењима и уништавањима црквених објеката и гробаља, док вјерници и даље продају своју имовину и селе се у Републику Српску, Србију и даље.

У Извјештају се посебно указује да нема помака, упркос апелима домаћим властима и представницима међународне заједнице, на повратку имовине Српској православној цркви, посебно зграде Богословског факултета који је био смјештен на садашњем Економском факултету у Сарајеву.

Одлучено је да домаћим властима и представницима међународне заједнице поново буде упућен апел да ово питање буде ријешено.

У Извјештају се наводи да су 2007. покренуте, а да ће ове године бити настављене активности на отварању манастира за монахиње у Вардишту, код Вишеграда и Озерковићима, код Сокоца.

У Извјештају се налазе и подаци о активностима на изградњи и обнови цркава, манастира и гробаља, раду Богословског факултета и Богословије у Фочи, вјеронауци у школама, те издавачкој дјелатности.

Пошто је ово била посљедња сједница Епархијског савјета Митрополије дабробосанске у овом мандату, предложена су имена нових чланова за наредни шестогодишњи сазив Епархијског савјета.

Епархијски савјет је највише законодавно и правно тијело Митрополије дабробосанске и чини га 17 чланова. Свима мандат траје шест година осим Његовом Ввисокопреосвештенству Митрополиту Г. Николају који је стални члан Савјета и предсједава њиме.

Извор: Митрополија дабробосанска