Заточник чистог духа

Изложбом слика познатог ликовног умјетника Цветка Лаиновића, која је отворена у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, у Никшићу синоћ почели „Дани Светог Василија Острошког"

Изложбу слика под називом „Божанска бјелина", у Црквено- народном дому Светог Василија Острошког, отворио је књижевник Тиодор Росић. Он је казао да Лаиновић припада самом врху минималистичког свјетског сликарства, а културолошке парадигме његовог ликовног рукописа су: вјера, нада и љубав.

- Духовна потка овог сликарства је управо врлина, а врлина је нада, жеља и чежња ка вјечном животу. Поред вјере, ту је и љубав. Та тријада је у подтексту и она духовно уобличава оно што је као трајни залог нашем роду и, уопште, европском духу оставио Цветко Лаиновић. Идеал бескрајног трајања, жива вјечност као човјекова бесмртност апсолутно су присутне у његовом сликарству, рекао је Росић. Он је нагласио да Лаиновићево сликарство чине, најмање три доминантне фазе, а које су препознатљиве и на изложеним радовима у Никшићу: прва је тзв. строзавјетна фаза, којом умјетник апсолутно баштини евокацију главних начела онога што је утемељено у вјечном трајању сликарства од Палмире; друга фаза је сликарство бијелог минимализма, током ког су настајале бијеле слике, слике са бјелином божанског просвјетљења, а трећа, последња Лаиновићева фаза прије његовог одласка у вјечни живот, за којим је, како је казао Росић, чезнуо у свом сликарству јесу радови са релативно пуним колористичким луком.

- Цветко Лаиновић је заточник чистог духа и чисте умјетности. Он је човјек који није хтио да служи некој класи, раси или идеологији. Оставио је умјетничка дјела која припадају Кантовом сазвежђу. Био је и остао заточник индивидуализма, личног погледа на свијет и заточник чисте, ничим помућене умјетности. Љубав као задовољство истински лијепог столује у сфери чистих идеја и на тој духовној потки он је саздао своје сликарство. Љубав је водила не само мисао Цветка Лаиновића. Љубав је водила и његову руку, руку живописца са Истока који је српском, европском и свјетском сликарству даровао дјела од непролазне љепоте и вриједности, закључио је књижевник Тиодор Росић. Публици окупљеној у галеријском простору Хаџи Саве Косановића, обратила се и Љиља Лаиновић, супруга покојног умјетника, изражавајући радост што је ова изложба, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, уприличена управо у Никшићу, граду у којем је Лаиновић студирао математику на Педагошкој академији. Она је Црквено-народном дому Светог Василија Острошког даривала слику манастира Острога из изложене поставке и искористила прилику да захвали г.ђи Нади Момировић, покровитељу изложбе. Вече је читањем Лаиновићевих мисли о Богу, умјетности, инспирацији, идеји и жени из књиге „Прије молитве" употпунила професор Марија Лалатовић.

Сенка Чоловић