Заупокојена Литургија и опијело протојереју Ники Тошићу
Владика зворничко-тузлански Василије служио је 25. децембра 2012. године у храму Успења Пресвете Богородице у Брчком, заупокојену Литургију блаженопочившем протојереју-ставрофору Ники Тошићу, архијерејском намјеснику тузланском. Преосвећеном Владики је саслуживало више свештеника и свештеномонаха, а у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа Епархије зворничко-тузланске. Светој Литургији присуствовао је и Епископ бихаћко-петровачки Хризостом.
Потом су Њихова Преосвештенства Епископи зворничко-тузлански Василије и бихаћко-петровачки Хризостом служили опијело блаженопочившем оцу Ники Тошићу. Земни остаци оца Нике сахрањени су на гробљу у Српској вароши у Брчком.
„Када родитељ сахрањује своје дијете, то је тежак тренутак. Ево, ја данас као духовни родитељ испраћам оца Нику на вјечни пут. О оцу Ники може се говорити много и читаве књиге исписати о његовом животу. Из свога породичног, истински хришћанског, православног и светосавског дома понио је снагу вјере која га је одвела у богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки. Тамо се припремао за најузвишенију службу на овоме свијету. По завршетку богословије рукоположен је у оно немирно и несрећно вријеме и постављен је у Црквину за пароха. Прота Нико је својом племенитошћу, љубављу и снагом вјере успио да врати све оно што је отпало од наше Свете Цркве, а оно што је малаксало да ојача.
Из Црквине је, по потреби службе, отишао у Тузлу за пароха тузланског и архијерејског намјесника тузланског. Тамо је са својим сабратом почео да ствара и обједињава мало стадо говорећи им да се на овоме свијету не бојимо никога до Бога и својих гријехова. Успио је да привуче народ Цркви и Црква је остала центар живљења благочестивог народа. Болест тешка довела га је до овог момента да је душу предао Богу. Болестан, тешко болестан није губио наду на помоћ Божију, није малаксао у вјери. Живио је да буде истински проповједник ријечи Божије. Својим цјелокупним бићем показао је народу да оно што проповиједа, свједочи и дјелима својим“, истакао је Владика Василије и додао:
„Ожалошћена породице, знамо какав је бол на вашој души, али будите срећни што сте имали свога саплеменика, сина, оца, супруга, брата, сродника, овакву чврсту стијену коју је Бог у башти Раја свога откинуо и себи понио у Царство Божије. Драги оче Нико, опраштајући се данас од тебе, желим да ти захвалим у име Светосавске Цркве за сво добро које си учинио, а учинио си неупоредиво више добра од онога што се зове гријех на овоме свијету. Чврсто си и снажно носио барјак вјере православне и имена Србиновог. Ниси се никада посрамио да покажеш да си увијек и свагда само слуга а не господар свете Цркве Божије. Када ниси смио, тамо гдје си службовао, ни мантију да носиш, јер су ти бранили, ти си био храбар у проповиједању ријечи Божије. За сву твоју љубав, жртву за Бога, за Свету Цркву, за наш народ и све људе добре воље нека ти је велико хвала, а Господ Бог који је Давалац живота нека души твојој подари рајско насеље гдје твој отац честити почива. Нека те усели у наручје Аврама, Исака и Јакова, а ова српска напаћена и крвљу заливена земља нека прими тијело твоје до свеопштег суда и васкрсења мртвих. Бог да душу прости оцу Ники, а породици да буде утјеха, јер је Христос наше васкрсење, наш пут, истина и живот. Амин.“
Извор: Епархија зворничко-тузланска
