Заупокојена Литургија у манастиру Тавна

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је, на празник светог Емилијана Исповједника,преподобног Зосиме Туманског, Свету Заупокојену Литургију у манастиру Свете Тројице-Тавна.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Недељко Пајић, протонамјесник Миладин Кршић и протођакон Славољуб Мијатовић.

Владика Василије рукоположио је ђакона Јовицу Лазаревића у чин презвитера.

Преосвећени Владика обратио се присутнима бесједом.

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. У ово вријеме свеопште отуђености када дјеца не поштују родитеље, када родитељи немају разумијевања према својој дјеци, када се хришћани само тако зову а далеко су од Христа и Његове свете науке, када је још увијек присутно у нашем народу полубезбожништво, безбожништво и површност у вјери отаца наших, нас неколико смо се скупили да се помолимо благоме Господу за покој душа оних који су земљом ходећи добро чинили и Бога славили. Сјећати се оних који су нам у животу добра чинили дужност је сваког истинског хришћанина. Међутим, у животу Христове Цркве много је званих, мало изабраних. Врло мало људи имају осјећаја према својима који су се преселили у вјечност. Дјеца, ту и тамо сјете се својих родитеља. Унучад дједа и бабе врло ријетко. Праунуче скоро никако. Доказ за то су наша многа гробља гдје су крстови на гробљима искривљени, споменици изврнути, гробови зарасли у коров. Христос Господ каже: Неће сви који шире руке на Небо и говоре Господе, Господе ући у Царство Небеско него они који испуњавају закон Божији. Ми смо данас испунили закон Божији сјетивши се свих свештенослужитеља, доброчинитеља, предсједника и чланова Црквених општина, кумова цркава и манастира, монаха и монахиња и помолили смо се Богу да их Господ овјенча неугасивим вијенцем славе своје у своме Царству. Овоземаљски живот је краткотрајан у односу на вјечни. Истински хришћанин се не плаши момента који ми у неразумијевању зовемо смрћу. Смрт не постоји него само прелазак из привременог у вјечно. То је онај моменат када се живо раздваја од неживог, када се жива и бесмртна душа, искра Божанска у човјеку, раздваја од тијела које је од земље и у земљу одлази. Нека Господ подари вјечни покој онима чија имена знамо и онима чија имена не знамо. Нека милостив буде према Њима и на суду своме њима и нама нека не суди по гријесима нашим него по изобиљу милости своје. Бог да им душу прости,лака им црна земља"..

Извор: Епархија зворничко-тузланска