Заветина града Рашке - четвртак по Вазнесењу Господњем познат као Мали Спасовдан

У четвртак по Спасовдану, кад је иначе  попразништво Вазнесења Господњег, 20. / 7. јуна 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски, администратор Епархије жичке Јован благоизволео је посетити град Рашку када Рашка слави своју заветну славу.

Град Рашка је устројен декретом кнеза Александра Карађорђевића из 1845. г. с намером да се подигне економско средиште које ће парирати граду Новом Пазару и уједно ојачати границу новообновљене Србије са Турском. Судећи на основу овога, рекло би се да је то млад град, али само када се пренебрегне чињеница да се он налази у такозваној „Долини векова” на ушћу река Ибра и Рашке, окружен најзначајнијим српским светињама од којих је једна и манастир Студеница.

Познато нам је да је Његово Преосвештенство Јован од децембра 1963. г., када је као млад искушеник дошао у манастир Студеницу, па све до његовог хиротонисања за Епископа тетовског маја 1993. г., све своје духовно узрастање и напредовање делио не само са братством ове свете и за нас узвишене монашке обитељи, већ и са народом овога краја чији је град Рашка саставни део и који се искрено радовао сваком његовом успеху у сведочењу Истине Божје.

У порти градске цркве св. архангела Гаврила верни народ је дочекао Епископа Јована заједно са свештенством и монаштвом Епархије жичке и Епархије рашко-призренске. То нас посебно радује, јер је град Рашка подељен на две епархије.

Света архијерејска Литургија је почела у 9 часова. Његовом Преосвештенству Јовану саслуживали су: протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, архијерејски намесник новопазарски; духовник манастира Градац јеромонах Виталије (Милошевић); протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник студенички; протојереј Горан Кобић, старешина цркве Св. Саве у Супњу; протојереј Радован Радосављевић, протонамесник хаџи Радован Ђорђевић, јереј Божо Главоњић, јереј Иван Пауновић, јереј Милован Крупниковић, јереј Данило Петровић, јереј Здравко Николић, јереј Слободан Глишовић, јерођакон Силуан (Поповић) сабрат светогорског манастира Грегоријата, ђакон Иван Гашић из Крагујевца, ђакон Александар Грујовић из Краљева и ђакон Бојан Сујић из Рашке.

Беседа Његовог Преосвештенства почела је поздравом вернога народа и благосиљањем литургијског сабрања и литијских молитава које ће уследити. ”Нека Господ чује наше литургијске молитве, а литургијска је основна молитва да кроз њу и преко ње нађемо Царство небеско, браћо и сестре, али да чује и наше литијске молитве -  да сачува град и село од свега онога што наноси штету човеку. Међутим, највећу штету човеку наноси његова злоба, мржња, безверје, маловерје, сујеверје, његова слаба и млака љубав. Зато се сабирамо у храмовима да учествујемо на Литургији и чујемо да је Литургија предукус Царства небеског, да знамо шта губимо када нисмо на Литургији и шта добијамо када смо на Литургији...”

У литији кроз град која је уследила, учествовали су: представници Војске Србије, Полицијске испоставе Рашка, чланови Куда “Рашка”, Ансабла “Фрула”, деца из дечјег вртића “Весело детињство”, сестринство манастира Градац, манастира Нове Павлице и верни народ. По повратку из литије и завршетку службе, Његово Преосвештенство Јован је пререзао славски колач са председником Општине Рашка г. Јованом Чорбићем, овогодишњим домаћином директором РТВ Рашка г. Ђорђем Гогићем, будућим домаћином директором Центра за културу Градац г. Дејаном Кoтурановићем. После тога је уследио кратак духовни програм и трпеза љубави у црквеној сали.

У пратњи старешине цркве св. архангела Гаврила јереја Александра Суботића и осталог свештенства, Епископ је обишао црквену зграду у близини храма која је још у изградњи, дао сугестије извођачу радова-сиинвеститору Г. П. Муниципијум, кога је представљао власник г. Синиша Михаиловић, дипл. инг. Грађевине, и пожелео што скорији завршетак радова. У наставку је посетио Ново и Старо градско гробље у Власову, где је у пратњи свештенства посетио гробове својих дугогодишњих пријатеља: протојереја-ставрофора Милоша Милосављевића, некада пароха рашког, и проф. др Илије Росића, бившег редовног професора Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, и над њима пбавио мали помен. Присутвовали су чланови породица и пријатељи упокојених. Владика је казао да има чврсту веру да ће поново у Царству Божјем срести своју браћу и пријатеље са којима је провео пуно лепих тренутака, и да су они за време овоземаљскога живота били истински боготражитељи.

Одатле је кренуо ка цркви Рођења Пресвете Богородице у Власову, што је прва парохија рашка,  у пратњи архијерејског намесника студеничког и првог пароха рашког протојереја Мирослава Петрова и  осталог свештенства. Тада је Епископ освештао црквена звона уз наду да ће се она ускоро подићи и својим звоњењем позивати вернике на литургијско сабрање. Том приликом, претходно обишавши радове са надзорним органом дипл. инг. архитектуре Славомиром Урошевићем, иначе супругом ктитора, најавио је да ће освећење цркве бити за црквени празник Рођење Пресвете Богородице. На освећењу звона били су и родитељи ктитора цркве гђе Веснице Савић Урошевић, г. Божо и гђа Ружица Савић, који су захвалили Епископу на указаној љубави и поштовању.

На другој парохији рашкој у Вареву је црва Св. Тројице, чија је обнова на старим темељима почела 1939. године, а завршена у време тадашњег пароха протонамесника хаџи Радована Ђорђевића 2001. г., када је велико освећење извршио тадашњи викарни Епископ хвостански Атанасије Ракита. Уз ову цркву је изграђена црквена сала, коју је овом приликом осветио Епископ Јован, на позив надлежног пароха јереја Александра Суботића и верног народа села Варева. Епископ се тада обратио свештенству и народу речима: ”Народ који обнавља своје светиње, чини узвишено дело и уписује себе у ред ктитора и задужбинара. Тај народ се не може звати варварским. Обнова светиње и духовности је највеће дело културе, и тај народ неће бити заборављен.” Провео је затим кратко време у пријатном и срдачном разговору са мештанима и благословио им трпезу љубави. У повратку је посетио дом Варевчанина и секретара ЦО Рашка г. Зорана Јеленковића, где се окрепио од напорних обавеза и кренуо пут манастира Граца и Студенице. Овим је завршена посета граду Рашки.

Извор: Епархија шумадијска