Завршена међународна научна конференција у Подгорици

Усвајањем закључака 4. маја 2019. године у Подгорици је затворена дводневна међународна научна конференција Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је учесницима тог важног скупа показао фотографије и видео запис о цркви Светог великомученика Георгија из Горње Стијене Пиперске у којој је тог дана служио свету Литургију, који показује у каквом је стању била деценијама после Другог светског рата, а како изгледа данас.

Митрополит је казао да те слике најбоље говоре о значају тема о којима је било речи на скупу  У завршној речи Митрополит црногорско-приморски је захвалио свим учесницима на одзиву и што су схватили озбиљност теме коју је покренуо нацрт Закона о слободи вероисповести:

-Ми смо благодарни Господу и вама што сте се одазвали на наш позив. И ви сте као хришћани схватили озбиљност ове теме и овдје сте дошли да нам помогнете, да се помогне васпостављање људских права која су заиста била угрожена дуго времена и која су у многим крајевима и данас угрожена, у свијету, па нажалост и овдје код нас.

Митрополит је подсетио на прогон Архиепископа охридског Јована који је у затвору провео неколико година и чије страдање се и даље наставља. Говорећи о континуитету гоњења Цркве у Црној Гори, подсетио је на 1945. годину када је убијен митрополит Јоаникије Липовац са преко 120 свештеника. Такође је говорио о народу отераном из Цркве, који се тек сада враћа вери и који обнавља храмове и своју душу, као и о бомбардовању од стране НАТО пакта. 

-Ваше присуство је драгоцено, јер сте ви представници праве и истинске Европе коју ми поштујемо и у такву Европу ми смо увијек спремни да уђемо, поручио је митрополит Амфилохије. 

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изразио задовољство што је могао да учествује у раду тог важног скупа:

-Ми у Црној Гори имамо један важан задатак. да ријешимо питање вјеских слобода, вјерских права. Права цркава и вјерских заједница нису регулисани на адекватан начин, и то у држави која има толико снажну традицију вјера, три вјере које су овдје дубоко утемељене – православна, католичка и исламска. Наравно, треба се борити за слободу свих осталих вјера које су присутне у Црној Гори. То питање није на адекватан начин ријешено, иако је Устав Црне Горе дао добро полазиште за његово рјешавање.

Владика је указао на чињеницу да нацрт Закона о слободи вероисповести показује да овдашње власти нису спремне да направе отклон од комунистичког наслеђа нити да како ваља испоштују ни Устав ни међународно обавезујуће правне акте по овом питању:

-Није спремна да врати имовину. Другим субјектима којима је држава, односно власт комунистичка некада неправедно одузела имовину, држава је то законски уредила и мислим да је то у суштини веће завршена прича, а Црква јер изузета из тог права управо тим законом и њој је прије петнаест година дато утјешно обећање да ће се црквама и вјерским заједницама вратити имовина пуитем новог закона о реституцији који ће се на њих односити.

Владика је казао да је иста ситуација и с правом на веронауку у школама:

-Видимо да је држава овдје већ нарушила уставно начело равноправности свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Са појединима је већ потписала званичне и обавезујуће уговоре, а овај нацрт Закона био је предвиђен да важи само за нас. И очегледно је да је тиме власт хтјела да наруши то основно начело. Ми то нисмо могли да прихватимо.

На затварању скупа говорили су и Патрик Роџер Шнабел, проф. Кол Дарам, проф. др Силвио Ферари, проф. др Герхард Роберс и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић. 

Повод за одржавање међународне научне конференције Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вероисповести који је од стручне јавности и представника највећих верских заједница оцењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о верским слободама. Намера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вероисповести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вероисповести или уверења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и верских заједница у Црној Гори. 

• Прва сесија: Слобода вероисповести или уверења у међународном праву и праву ЕУ
• Трећа сесија: Аутономија Цркве да сама уређује свој живот и мисију је стандард у Естонији, Немачкој и Аустрији
• Четврта сесија: Представници струке из Румуније, Бугарске и Италије оценили као дискриминаторан нацрт Закона о слободи вероисповести
• Пета сесија: Успех отпора оваквом нацрту Закона значајан за међународно право у целини

Повезане вести:

• Отворена Међународна научна конференција „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори“
• Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори

Извор: Митрополија црногорско-приморска