Завршни скуп вероучитеља Архиепископије
У суботу, 24. јуна 2017. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је семинар за вероучитеље Архиепископије београдско-карловачке поводом краја школске године.
Скуп је започео светом Литургијом којом је началствовао председник Одбора за верску наставу протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо. Саслуживали су вероучитељи који су у свештеном чину. После Литургије у амфитеатру факултета све присутне је најпре поздравио председник Одбора, истакавши да је дугогодишња пракса да се вероучитељи састају како на почетку тако и на крају школске године како би заблагодарили Господу, сумирали оно што је током године учињено и свој плодни рад заокружили једним образовним семинаром.
Професор Сандо је приметио да се након петнаест година од враћања верске наставе у образовни систем, а после почетних напора од стране свих сегмената Цркве и друштва, показује да је сада задатак на вероучитељима да својим трудом, радом, вољом и упорношћу, својим односом према Цркви и школским институцијама у којима раде, граде и унапређују верску наставу.
У име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја присутне је поздравио Преосвећени Епископ изабрани нишки г. Арсеније. -Свима нама хе циљ да унапредимо верску наставу и стога је семинар који је организован веома значајан. Верска настава је најважнија мисија Цркве данас, а личност вероучитеља јако битна за целокупно изграђивање личности детета, поручиоје Владика.
У радном делу семинара вероучитељима су се обратила два предавача. Први предавач била је помоћница министра просвете у Влади Републике Србије задужена са основно и предшколско образовање гђа Весна Недељковић. Она се обратила са темом Улога и значај верске наставе у савременом школству Републике Србије. Као дугогодишњи директор школе она је на основу личног искуства истакла јако лепе примере рада вероучитеља са којима је сарађивала. -Вероучитељ у школи представља деци модел позитивних вредности. Верска настава треба на одређени начин да буде заступљена у сваком предмету и буде корективни фактор и симбол позитивних вредности, поручуила је гђа Недељковић и позвала вероучитеље да буду што креативнији у осмишљавању и спровођењу своје наставе, нарочито инсистирајући на корелацији са осталим предметима.
Други предавач била је ванредни професор Учитељског факултета Универзитета у Београду др Вера Радовић, која се обратила са темом Дидактичка утемељеност верске наставе. Она је на почетку изнела кратки историјат дидактике као науке, као и основне поставке и принципе ове науке наглашавајући да је у настави јако битно не само шта се подучава, већ како се подучава. -Знање се стиче, способности се развијају, вештине и навике се формирају. То је оно што нас учи дидактика. Наставнику сваког предмета јако је битно да схвати да свака настава истовремено и васпитава и образује. Оног тренутка када наставник верске наставе уђе у учионицу мора да схвати да он улази првенствено као васпитач. Дужност наставника верске наставе је да води рачуна о духовном, физичком, интелектуалном, естетском, етичком и емотивном развоју ученика. Поучавање ученика јесте пружање помоћи деци да стекну знања, развију способности и савладају вештине које ће формирати њихову личност. Оно што је вероучитељима неопходно јесте да у свом иницијалном образовању имају што више дидактике, поручила је др Вера радовић.
После излагања предавача развила се плодна дискусија. Нека од питања која су покренута била су радно-правни статус вероучитеља, као и дискусија о моделу оцењивања ученика из предмета верска настава. После дискусије секретар Одбора гђа Сандра Дабић изнела је податке о активностима вероучитеља у протеклој школској години, као и планове за будуће активности, најавивши поновно окупљање крајем августа поводом почетка нове школске године.
ђакон Бранислав Кеџић,
члан Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке
