Завршни скуп обележавања 150 година од Посавско-требавске буне

Владика зворничко-тузлански Г. Василије учествовао је 28. новембра 2008. године у Добоју на завршном скупу посвећеном обиљежавању 150. година од Посавско-требавске буне. Поред Његовог Преосвештенства, који је почасни председник одбора за обележавање Посавско-требавске буне, на скупу су између осталих говорили Председник организационог одбора господин Борислав Паравац и професор Филозофског факултета у Новом Саду и Косовској Митровици господин Душан Берић.

Владика Василије је у свом обраћању споменуо имена свештеника и монаха који су предводили српски народ у овој буни. У Посавској буни народ су предводили прото Стеван Аврамовић из Орашја, поп Стојан Стојчевић из Горњег Жабара, поп Марко Симић из Баткуше, поп Никола Лукић из Обудовца, поп Петар Васић из Љубнице и монах Арион. Требавску буну предводили су поп Петко Јагодић из Врањака, прото Павле Трифуновић из Осјечана, поп Марко Попадић из Осјечана, поп Ђурица Живковић из Зелиње, поп Станко Вуковић-Марић из Врањака, поп Мојсије Трифуновић и цивил Стајо Стајић. „Браћо и сестре поздрављам вас традиционалним поздравом: Помоз Бог. Данас, када обиљежавамо завршетак сјећања на Посавско-требавску буну желим на почетку да вас замолим да се духовно сјетимо свих тих див јунака", истакао је Владика Василије након чега се помолио за све упокојене. „Благо оном ко довијека живи имао се рашта и родити каже велики Његош. Српски народ је одувијек водио отаџбински одбрамбени рат против исламизације бића српског народа на простору Требаве и славне и дичне Посавине. Ови јунаци славни, предвођени својим свештеницима, слугама Божијег олтара, а свештеник је слуга Божијег олтара и никада господар, они су дали од себе оно што им је најдрагоцјеније а то је живот. Тиме су испунили заповијест Христа Спаситеља који је рекао да нема веће љубави до те ако неко живот свој положи за ближњега свога. Њихова срца нису била испуњена мржњом против било ког народа и против било кога ко на други начин слави Име Божије него су била испуњена жељом да се ослободе тираније мрачњаштва, притисака и страшнога терора. У аналима наше Свете Цркве ова часна имена златним словима су исписана. Међутим, један ми је умни човјек рекао да је лијепо китити се ловорикама својих предака али је исто тако славно у тај ловоров вијенац ставити своју ловорику и видјети шта смо од предака својих наслиједили и шта ћемо свом потомству оставити. Овдје се може поставити питање: Какви смо ми Срби као национ? Можемо слободно рећи и гријех свој признати да смо врло често лицемјеран народ. Лицемјерни смо у смислу да смо понекада спремни на издају, полтронство, грамзивост, на све оно што ремети нормалан однос човјека са Небом и са другим човјеком. Да ли смо такви или не ево једнога податка: У историји Посавине, у Орашју, четири пута су рушене цркве. У овом задњем рату је порушена чеврта црква. На простору гдје је било српско православно гробље у Орашју подигнута је Робна кућа а у то вријеме робовања комунистичке власти нико од Срба није дигао свој глас како би се сачували земни остаци наших предака. Исти је случај у Шапцу са земним остацима Кнеза Иве од Семберије преко којих је изграђена улица. Но, ако прихватимо покајнички пут и ако томе додаомо да је историја учитељица живота онда треба да тражимо боготражитељски пут и вратимо се на стазе великана наших који су били спремни стићи, потећи и на страшном мјесту опстојати у одбрани светих идеала, имена свога и отаџбине своје", истакао је Владика Василије и додао:" Захваљујем се свима који су дали свој допринос за трајно обиљежавање овако великог и значајног догађаја. Нека нас јединство мисли, духа акције, спаја и нека нас вјера уједињује јер нам је слога данас потребија него икада. Није нам она потребна како бисмо се борили против других него како бисмо се борили протв онога што у нама не ваља. Нека вас Господ благослови, нека ратова више не буде, нека ничије мајке не лију сузе, нека завлада мир, нека се чује анђеоска пјесма: Слава на висини Богу а на земљи мир, међу људима добра воља. Српство, драга браћо и сестре, само по себи није ништа ако није осољено духом светога Саве. Хвала вам још једном". Потом је Преосвећени Владика свим присутним даровао монографију Српских манастира у Босни и Херцеговини и апеловао је на присутне да донирају књиге за будућу библиотеку која ће бити основана у манастиру светог Илије на Дугој њиви.

У сећања на овај догађај представљени су радови 11 историчара и научно-стручних радника из Српске и Србије о теми "Посавско-требавска буна 1858", чији ће радови бити штампани у Зборник овог стручно-научног скупа.