Збирка икона Секулић отворена за јавност

Један од музеја у саставу Музеја града Београда, Збирка икона Секулић, која се налази у Узун Мирковој број 5, први пут је отворена за публику. Збирка икона Секулић може се погледати сваког уторка и суботе од 10 до 16 часова, цена улазнице је 100 динара, а за бројне повлашћене категорије 50 динара.

У дому Паве и Милана Секулића, који су ови пасионирани колекционари, заједно са збирком икона, слика и дела примењене уметности, поклонили граду Београду 1970. године, у аутентичном ентеријеру налази се највећа збирка икона коју је у Србији могуће видети на једном месту. Збирка се састоји од 165 икона насталих у периоду од XВ до XX века на простору Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Грчке и Русије. Најлепша остварења икона пружају привилеговану прилику да се уоче и следе главни токови у развитку грчког иконописа послевизантијске епохе.

Најбројније су иконе са представом Богородице са Христом, од којих посебно место припада икони „Богородица Страсна“, приписаној руци славног Андреје Рица, водеће личности критске уметности друге половине 15. века. Лепотом и високим уметничким квалитетом издвајају се икона „Свети Јован Претеча“, рад Константина Зенеа, „Свети Ђорђе Кефалос“, „Деизис“ и „Пиета“.

Богата збирка уметничких слика у овом легату представља сликарство XИX века заступљено портретима Павела Ђурковића, Константина Данила и Арсенија Теодоровића, као и религиозним композицијама Стевана Алексића, Јована Клајића и других, а сликарство

Ко је Секулић

Архитект Милан Секулић (Сремска Митровица, 1895 – Београд, 1970) у међуратном периоду пројектовао је и остварио неколико стамбених вишеспратница, приватних и пословних зграда у Београду, међу којима треба истаћи стару зграду дневног листа Политика и зграду у Узун Мирковој улици 5, у којој се налазио његов породични дом. Као веома цењен предузимач, организовао је и највеће грађевинске подухвате свог времена, изградњу палате Албаније у Београду и Бановске палате у Новом Саду. XX века пејзажима Јована Бијелића, Марка Челебоновића и Игњата Јоба.

Извор: Блиц