Зборник Четвртог међународног сабора духовне поезије

Издавач: Центар за културу и образовање Раковица и Књижевно друштво Раковица.

За издавача: Милан Недељковић, в.д. директор; главни и одговорни уредник: Никола Рајаковић, Београд 2014, стр. 204.

На боготражитељском путу, на богочовечанском путу међу корицама луксузно опремљеног издања, окупили су се песници што од Господa дар добише и таланте умножише да молитве прво Господу узнесу и затим приступе Четвртом сабору духовне поезије.

О искушењу, надању, патњи, о вери у Истину Божју, кроз песнички венац изаткан од 99 песме казује ово вредно сочињеније о златној светлосној нити Јефимијиног веза уз музику свеправославне Васељене.

Обичне речи чудом постадоше у стиховима призваних песника духовна знамења у славу Господњу и манастира Раковица.

У првом делу књиге су песме гостију са тематиком која се углавном односи на Високе Дечане (Милијан Деспотовић), Светог Саву (Ранко Јововић), Стефана Дечанског (Ратко Поповић) и надалеко чувена песма Милутина Поповића Захара псовећена Видовдану. О молитви певају Љубинко Јелић и Маријана Бор Поздњикова (Москва),  док је сан о Српској срећи спевала Љубица Рајкић из Румуније. Душан Чоловић дарује песму као гост на тему 1954.

На конкурсу за Четврти међународни сабор духовне поезије учествовао је 231 аутор са око 750 песама, и међу њима је жири у саставу : протођакон Радомир Ракић Dr. h. c., професор др Миодраг  Д. Игњатовић и председник жирија Предраг Богдановић Ци, одабрао  три најбоље песме које су награђене златником са ликом Светога Саве.

Прву награду је добио Адам Пуслојић из Београда за песму Исус на Косову, другу награду добила је Славица Дабевска Кировска из Тетова, Македонијe (песма Моја молитва), а трећа награда је припала Милану С. Косовићу из Београда (Похвала Манасији).

Похвале су припале песницима: Добривоју Вујину из Кикинде, Олги Григорјевој Павлодар из Русије, Милки Марјановић из Лазаревца, Зорици Рајковић Лукић из Лознице, Стојану Срдићу из Београда и Аћиму Тодоровићу из Власенице, Република Српска који у песми посвећеној Цркви Светог пророка Илије у Жеравицама стиховима казује о сваком песнику из овог Зборника:

Сваку сам реч клесао пером
Да створим песму за поколења...
Свако сам слово посебно целивао
Печатио житијем у овој прашини
Удахнуо риму да постане живо
На земљи претка, у рајској тишини.

У Зборнику је заступљено 99 аутора, међу којима је више чланова Удружења књижевника Србије и неколико чланова Акадмије наука и уметности Србије.

Заступљеност у Зборнику према месту становања: из иностранства, и то: Бугарске Македоније,  Немачке, Републике Српске, Хрватске, Црне Горе и Шведске, као и песници из разних градова Србије: Алексинца, Београда, Богатића, Великог Поповца, Велике Плане, Власенице, Власотинца, Вршца, Драгобраћа, Кикинде, Књажевца, Крагуејвца, Крушевца, Куршумлије, Лазаревца, Лознице, Лучана, Ниша, Нове Вароши, Параћина, Путинаца, Соко Бање, Сремске Митровице, Суботице, Сурдулице и Чачка.

Сарадници Сабора духовне поезије у Раковици посветили су своје песме поколењима: Радомир Андрић – председник Удружења књижевника Србије, Предраг Богдановић Ци, Михаило Мића Вујанић, Миодраг Д. Игњатовић, Миодраг Јакшић, Мирослав Кокошар, Братислав Магдић, Никола Рајаковић, Јасна Чутурило.

Вредна књига завршава се изузетно значајним предавањима са округлог стола о језику и писму, одржаном на Малу Госпојину 2013. године, где су учествовали: Светлана Велмар Јанковић (О језику и писму), Миле Медић (Похвала српском језику), Милосав Чаркић (Из историје српског језика), Весна Пешић ( Систематизација винчанског писма др Радивоја Пешића), Миливоје М. Ракочевић (Хармонија Његошевих поетских структура) и Радомир В. Поповић (О Миланском едикту поводом 1700-годишњице).

Обавезни делови књиге су фотографије са претходног сабора као и сви пратећи садржаји уз вредне кратке записе о манастиру Раковици, капели Свете Петке у Раковици, као и о градској Општини Раковица, Центру за културу и образовање Раковица.

Саборовање песника и Зборник Четврти  међународни сабор духовне поезије  поздравио је  протођакон  Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе СПЦ и члан жирија. Отац Радомир је подсетио на апостолове речи да на атлетској стази сви трче, али само један добија; тако и на Четвртом сабору духовне поезије међу две стотине радова само је једна четвртина радовa ушла у Зборник, који је подељен учесницима. Због концепције самог Зборника није било места да се сви радови објаве, што не значи да за њих нема места у наредним издањима. Протођакон Ракић је произнео слово о лепоти језика и књижевног стваралаштва, као и о потреби да се враћамо свом изворном старословенском језику чије је богатство неизмериво.

Књижевно сочиненије у виду Зборника, као и сви подвижнички подухвати да књига угледа светлост дана и Сабор се одржи, потврђују да се враћамо коренима и свом изворном језику, да се на путу боготражитељства сваке године у све већем броју сабирамо и васељеном ширимо.

Зорица Зец