Зборник „Дани Његошеви 2008./2009.“

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у четвртак, 04. новембра, одржана је конференција за новинаре на којој је представљен Зборник „Дани Његошеви 2008./2009.", који је из штампе изашао у издању Књижевног друштва „Његош" из Никшића. Зборником почиње програм овогодишње манифестације „Дани Његошеви", чије одржавање организатор најављује за 13. новембар

Зборник „Дани Његошеви 2008./2009." обухвата радове учесника истоимене књижевно-духовне манифестације која је установљена у Никшићу 2008.г. Уз излагања наших уважених лингвиста, књижевника, теолога и философа, попут Радмила Маројевића, Лидије Томић, Јелице Стојановић, Живка Ђурковића, протосинђела Кирила Бојовића, Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, Радомира Уљаревића, Коста Нинковића, Бећира Вуковића, Будимира Дубака и других, Зборник доноси и текст на руском језику П.А.Лаврова из 1887.г., који је посвећен „Лучи микрокозма", и показатељ је да рецепција Његоша постоји и на руском говорном подручју, на шта у будућим истраживањима треба обрати пажњу, казао је ђакон мр Никола Маројевић, лектор и коректор поменутог дјела.

Говорећи на конференцији за новинаре професор Веселин Матовић, уредник часописа „Слово" и један од учесника манифестације „Дани Његошеви" је оцијенио да свака црногорска политика и њена културна оријентација, од 1945.г. до данас, пориче Његошев српски национални и језички идентитет и православни садржај његовог дјела. Са тим су, истакао је Матовић, први почели комунисти, наставили црногорски шовинисти, а данас то раде тзв. мондијалисти, евроатлански интегралисти и феминисти.

- И увијек се то радило под геслом тзв. новог читања Његоша, тобоже - у складу са потребама и осјећајношћу новог времена. У ствари било је то, а и још траје, шездесетогодишње несавјесно и јалово парничење с Његошем.

Резултат тога су, сматра Матовић, данашњи средњошколски програми и гимназијске читанке, по којима се фризиран, ућуткан и утуљен Његош, без Косова и Обилића, без Бога и „луче бесамртне" предаје само у другом разреду.

- Зато је установљење годишњег стваралачког сабрања „Дани Његошеви" у Никшићу, који су резултирали овим зборником, с циљем реактуелизације Његошеве завјетне поруке у нашем времену, од изузетне важности, и као такво, обавезује на свестрану подршку све оне којима је стало до те поруке и до оних вриједности које нам је Његош назначио да њима правдамо своје постојање. И који знају да је сваки наш пут без Његоша - пут без повратка, па ма каквим намјерама био поплочан, истакао је Веселин Матовић.

Зборник, који је настао из манифестације „Дани Његошеви", окупља, по ријечима главног уредника Милутина Мићовић, предсједника Књижевног друштва „Његош", сроднике Његошеве по духу, оне који увиђају дубину, значај и дејство Његошевог дјела на наше вријеме.

- У овом Зборнику нашли су се аутори, који животворно осјећају дејство Његошевог дјела и у нашем времену. Нашли су се на једном послу, на раскринкавању сложености нашег времена и на откривању оних дубљих ослонаца који повезују и расвјетљавају оно и ово вријеме.

Кроз Његоша и све што је написано о Његошу, рекао је Мићовић, очитује се слојевитост Црне Горе и српског културног памћења у својим унутрашњим противрјечностима.

- У народу у којем се организовано, с државне инстанце, разара културни идентитет и духовна државотворност Његоша у његовом рођеном народу, његово дјело јесте органска интервенција у ту организовану деструкцију. Његош држи кључеве од Црне Горе и најснажнији је Знак српског културног памћења. Многи би хтјели да те кључеве прераде, направе од њих неке друге или да их просто униште и баце на буњиште историје. Али, то је немогуће, упркос великим амбицијама и манипулацијама, као што је немогуће разорити тајну његовог пјесничког дјела, поручио је на конференцији на новинаре Милутин Мићовић.

Мићовић је, овом приликом, захвалио Министарству културе Србије на финансијској помоћи око организовања манифестације „Дани Његошеви", чијим средствима је штампан овај Зборник, што, по његовим ријечима, потврђује, да овај скуп о Његошу није локалног карактера, него је издвојени догађај у српском културном простору.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка