Здравицa Председника Републике г. Томислава Николића на свечаном ручку поводом 1700. година Миланског едикта

Палата Србија, субота, 5. октобар 2013. године

Ваша Свесветости, Ваша Блаженства, Ваша Узоритости, Господо епископи,

Опростите ми што ћу започети делом из посланице апостола Павла Римљанима: "Царство Божије није ни јело ни пиће него праведност и мир и радост у Духу Светоме. Јер који овим служи Христу, угодан је Богу и људима вредан. Старајмо се, дакле, за оно што доприноси миру и узајамном напретку". За овим столом нас није окупило ни јело ни пиће, већ оно што доноси највише мира и напретка – саборност. Зато је саборност – та узвишена реч која нас уједињује у вери, људскости, доброти, посвећености – данас у Палати Србија, за овим столом, међу вама, реч која ће у историји моје земље одјекивати у вечности.

Хвала Вам што својим присуством величате овај српски дом. Колико сте сви Ви једнаки и различити, толико су и грађани Србије блиски и једнаки у својој различитости. Тако је било и тако ће бити вековима. Темеље такве Србије поставио је Константин Велики који је рођен у Србији, у Нишу.

Прилика да Србија буде дом саборности поводом седамнаест векова од доношења Миланског едикта,  част је, и верујем, заслуженo поверење да као добри домаћини заједно подсетимо свет на један од најзначајнијих докумената цивилизације. Милански едикт смо обележили уз складу са оштим приликама у земљи – скромно и поносно.     

Колико год се односио на право хришћана да слободно у Римском царству славе Христову веру, Милански едикт је у својој бити превазишао питање слободе вероисповести, превазишао своје доба и постао прича „о човјеку и човјечности“, како би рекао наш нобеловац Иво Андрић,  „брдо са ког се више и даље види“, како промишља владика Његош,  "слово о љубави и праштању", како нас уче Немањићи - од Светог Симеона чијих се девет векова од рођења подудара са јубилејом Миланског едикта, до његовог потомка деспота Стефана Лазаревића.

Узвишеност сваке речи коју је потписао Флавиус Валериус Константинус Аугустос, успоставила је систем вредности који од дана доношења до краја света важи за сваког хрићанина, али и за сваког човека без обзира на веру. Јер, шта је узвишеније од прихватања различитости, од филозофије толерације, од спознаје да људске заједнице могу живети у миру и напретку само ако прихватају и уважавају једна другу.

Нажалост, постоји један део Србије, у коме је Србија спречена да спроводи своја веровања и своје законе. На светом Косову и Метохији време је враћено у период пре Миланског едикта и православно хришћанство преживљава дане тешких искушења.

Хвала Вам на подршци коју нам дајете да опстанемо и сачувамо нашу колевку хришћанства. Помажете Србима, који верују у Божју правду, зато се наша химна зове "Боже правде".

Наздрављам, зато, свету једнаких, сваком човеку који ће, вођен порукама Миланског едикта, с вером у Бога, пронаћи мир у себи, мир око себе, мир међу људима свуда и увек.

Опростите што још једном цитирам апостола Павла: "Молимо се јединоме премудроме Богу, кроз Исуса Христа, њему слава у векове".

На многаја љета, живели!