Земаљски анђео – небески човек
Највећи број верника који је походио Грчку поклонио се моштима Светог Нектарија Егинског, светитеља новијег времена (1846-1920), чије се име светкује на данашњи дан. Њему се приписују чудотворне исцелитељске моћи, нарочито за оболеле од рака. Манастир, који је овај светац основао у Егини, посећују поклоници из целог света, а већина њих не крије да је нашла исцељење над његовим моштима, које су по упокојењу 20 година остале целе, испуштајући свето миро. Данашњи празник је слава Института за онкологију Клиничког центра Србије где је у капели посвећеној овом светитељу Свету Архијерејску Литургију служио викарни Епископ хвостански Г. Атанасије.
Ходницима овог лечилишта разлегло се торжествено појање ђака Богословије Светог Саве у Београду. После Свете Литургије на којој се причестило на десетине запослених и болесних који се лече у овој здравственој установи, Преосвећени Владика је преломио славски колач са домаћином и беседио о животу великог светитеља - који је својим животним путем прославио Господа, али и лекара - који лечи сваку немоћ и бол. Честитавши славу в.д. директору Института проф. др Зорану Ракочевићу, Преосвећени Владика је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја свим запосленим и онима који се лече у овој установи.
Светом Нектарију Егинском приписује се преко 2000 чуда, па је јасно зашто га у појединим студијама називају "земаљски анћео - небески човек". По православном веровању, исцељење уз Светог Нектарија нашли су оболели од рака, парализе, Паркрнсонове и болести нерава, бубрега, очију. Немали број верника признаје да им је у сну давао "упутства" за оздрављење, па онда није чудно што су га многе здравствене установе, а пре свих Институт за онкологију и радиологију Србије, узели за свога заштитника. Делови моштију овог светитеља, осим у Егини, расуте су и свуда по свету, а црква која их има сматра то за велику благодат. Под окриљем Српске Православне Цркве чувају се у манастиру Раковица, где их је Патријарх Герман донео приликом једне посете Грчкој.
