Жена у светлу Библије и библијског времена - Предраг Самарџић
Предраг Самарџић - „Жена у светлу Библије и библијског времена" - Епархија Захумско-херцеговачка и приморска, „Видослов", Београд -Требиње 2007.
У издању Епархије Захумско-херцеговачке и приморске објављена је књига Предрага Самарџића „Жена у светлу Библије и библијског времена". Аутор је професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертвилу, гдје предаје Свето Писмо Старога завјета, јеврејски, грчки и црквенословенски језик. Богословско образовање је стекао у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крка, Богословском институту Светог Сергија у Паризу, Француској библијској и археолошкој школи у Јерусалиму, на Јерусалимском универзитету, а тема докторске дисер-тације коју је одбранио уз менторство Еп. Атанасија Јевтића била је: „Месијанско-сотириолошки карактер крштења Христовог.
Међу разлозима за писање студије је био и тај што се у посљедње вријеме све више и чешће говори о „правима жена", њиховој „угроже-ности" у мушком свијету и сличоме, што све Самарцић види као пре-васходно паганско насљеђе које никада није ни ишчезло међу људи-ма. Питање једнакости мушкарца и жене постављано је онда и ондје гдје би понестајало или у потпуности нестало осјећаја припадности Цркви, гдје је у човјеку и заједници превагнуло неповјерење у Бога и Цркву. „Нисмо ли овде", пита се он, „надишли и све могуће еманципа-ције за које се неки још увек боре, при чему обично из незнања, а не-ретко и из идеолошких предрасуда, Цркву окривљују за неједнакост мужа и жене?" За Цркву је само стављање тога под знак питања зна-чило директно мешање у Божански поредак.
Једна од основних идеја аутора у књизи „Жена у светлу Библије и библијског времена" је идеја једнакости мушкарца и жене, коју је до-нио Христос. Са Његовим оваплоћењем мушка доминација, егоизам, патријархална моћ и друге „предности" мушкараца карактеристичне за јудејско-јелинску цивилизацију су постале прошлост. Међу најјас-нијим новозавјетним порукама које о томе говоре су оне Апостола Павла, нарочито ријечи из посланице Галатима: Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу (Гал. 3,28). Једнакост и јединство мушкараца и жена има своју есхатолошку димензију, а личност и улога Богородице Марије за све хришћане је посредник и молитвени претходник у учешћу у оствариваној есхатологији и њеном пројављивању. Један од основних импулса за настанак ове књиге је био и тај што је по ауторовом мишљењу у православној богословској мисли мало пажње било посвећивано Боогородици, а тиме и теми жене.
То да су жене као и мушкарци дио Божијег плана спасења свијета и човјека и да су вјерни слушаоци и свједоци поруке Христове као и мушкарци Самарџић показује преко самих новозавјетних текстова и на основу њих објашњава мјесто и улогу жене у Библији. Највећи део књиге је посвећен управо обради ове теме у поглављу Место и улога жене у освит хришћанства, са поднасловима: „Апостол Павле о жени", „Жене у Јеванђељима", „Жене које су следиле Исуса", „Марта и Мари-ја", „Марија-Богородица" итд. У првом делу књиге пак налазе се поглавља која објашњавају цивилизацијски контекст који је претходио томе: Положај жене у Јудаизму и Место и улога жене у Грчко-римском свету.
Свака антропологија која позива на другачије тумачење од оног који даје Црква треба да буде преиспитана од стране хришћана, порука је књиге, као што то требују и све идеологије „женских права", јер Црква не нагомилава идеје и системе, него се пројављује кроз личност Богочовјека, и Божијег човјека (човјека и жене), бивствујућег и дјелатног у свијету, овдје и сада. Обиман корпус кориштене литературе, као и ваљано научно-историјско, археографско, културолошко и лингвистичко утемељење књиге, поред оног богословског, јасно поткрепљују ауторове тезе и чини књигу веома упутном за разумијевање жене у свјетлу Библије и библијског времена.
