Жива реч о значајним црквеним годишњицама
Скупом у Владичанском двору у Крагујевцу, клир и верници Шумадијске епархије обележили су значајне црквене годишњице – хиљадуседамстогодишњицу доношења Миланског едикта и тридесет пет година од оснивања издавачке куће ове епархије и њеног часописа који су добили име по манастиру Каленићу.
Посећеност је била врло запажена, дошли су свештеници и монаси из готово свих парохија и манастира, а и житељи Крагујевца показали су заинтересованост за ове теме. Најпре је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован благословио и поздравио учеснике овог сусретања, истакавши како датуми који се обележавају имају изузетно позитиван утицај на развој црквеног живота. Пренео је утисак наше црквене јавности да књиге које објављује Издавачка установа Каленић, као и истоимени часопис, имају врло угледно место у Српској Православној Цркви и да дају значајан допринос хришћанској мисији. Поменуо је да се за то највише дугује блаженопочившем епископу шумадијском др Сави (Вуковићу), који је на здравим и професионалним темељима 1978. године основао издавачку кућу и лист Каленић.
Светом цару Константину Великом и Миланском едикту, који је он донео 313. године, било је посвећено излагање Милански едикт – опште и лично преображење Владана Костадиновића, професора крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог. Након што је предочио слику историјских односа у Римском царству почетком IV века са посебним освртом на верску политику римских царева, професор Костадиновић је своју реч о општем и личном преображењу као преумљењу, закључио следећим ставом:
„Преображење као преумљење, као пројава прослављеног човека био је процес који је на личном плану цара Константина трајао скоро четврт века. Када је реч о општем преображењу, и само друштво је пролазило кроз свој пут ка Тавору. Почело је са општом мржњом према свему што је хришћанско, да би током трећег и четвртог века хришћанство постало синоним за страдање. Донело је ослобођење од нужности, ослобођење света од неминовности античке трагедије, слободу од смрти. Четврти век је за Цркву био век суда – кризе, али и прочишћења од наноса искушења повластица стечених Миланским едиктом. Резултат тога јесте опште преображење и настанак нове, хришћанске цивилизације која је са свим својим добрим и мање добрим особинама могла да буде со свету, корифеј светлости и сведок добре вести.“
Издавачка кућа Шумадијске епархије Каленић, односно њене књиге и истоимени часопис, више нису спорадичне појаве и покушај да се само потпомаже унапређење црквеног живота, већ су постали институција на коју се рачуна као на прворазредну чињеницу у свим делатностима наше Епархије и помесне Цркве, нагласио је на почетку разговора о Каленићу модератор овог представљања Негослав Јованчевић, професор крагујевачке богословије и заменик главног и одговорног уредника листа Каленића.
Професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ректор београдске богословије Светог Саве, професор др Драган Протић, протојереј ставрофор, подсетио је на значај старијих издања Каленића, посебно анализирајући велики допринос повратку нашег народа у Цркву, књига, у издању Каленића, у којима су се налазили преводи професора београдског Богословског факултета др Емилијана Чарнића на савремени српски језик најважнијих канонских хришћанских књига, као и богослужбених текстова.
О једној од репрезентативнијих књига Каленића – Споменици Такав нам архијереј требаше, посвећеној двадесетогодишњици архијерејског служења и десетогодишњици предстојавања епископском катедром Шумадијске епархије владике Господина Јована, која се појавила током ове године, говорио је њен уредник протојереј ставрофор Саво Арсенијевић. Нагласио је да су одговорност, озбиљност и професионалност током рада на овом пројекту били најважнији: „Прва обавеза је била наћи праву меру. Није се смело пренаглити ни у једном правцу: ни додати, а ни одузети од онога што овом човеку припада. Да, управо га приказати као човека, а он то и јесте у правом смислу ове речи. Било је потребно сачувати достојанство Епископа Јована и образ нас који смо на овом делу радили. У самом почетку израде ове Споменице ни сам нисам знао како ће она изгледати, а ни моји сарадници и чланови Уређивачког одбора. Она је буквално клесана до задњег дана, до њеног крајњег изгледа.“
Препреке и тешкоће које су сналазиле издавачку делатност Шумадијске епархије у првим годинама, док је комунизам био владајућа друштвена и државна идеологија, биле су тема излагања протојереја ставрофора Драгослава Степковића, првог главног и одговорног уредника листа Каленића и уредника многих књига. Драгоцено је било сведочанство како су се у то време издавачи црквене литературе морали довијати, па и надмудривати са представницима власти, да би неко драгоцено штиво за пастирску делатност Цркве угледало светлост дана. На једној страни су били богоборци, али је, хвала Богу, на другој страни било много благочестивих хришћана који су помагали да Божија Реч путем каленићких издања стигне међу вернике.
Суштинске принципе актуелне уређивачке политике листа Каленић пренео је Негослав Јованчевић: часопис данас непосредно прати црквени живот у Шумадијској епархији, што значи да без икаквих идеолошких, па и програмских предзнака, пред читаоце износи дела Божија, по начелу који је јасно формулисао отац Георгије Флоровски да је теологија - изучавање дела Божијих.
Главни и одговорни уредник Издавачке установе Каленић, протојереј ставрофор др Зоран Крстић, професор Православног богословског факултета у Београду и ректор крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог, истиче да је континуитет у издавачкој продукцији Каленића вредност која је обезбедила овој кући врло угледно место у црквеној публицистици. Поменуо је да су се међу првим пројектима нашле књиге тако еминентних теолога као што су А. Шмеман, Ј. Мајендорф, Т. Хопко... Што је најважније, тако важне књиге објављиване су пре тридесет, пре двадесет, пре десет година, али и данас. Међу драгоцена издања Каленића сврастао је и најновију библитеку која објављује најбоље светске хришћанске романе, међу којима су и Сенка Галилејца Г. Тајсена, Јован Дамаскин Н. Агатонова и Калиста Џ. Х. Њумана. Овај пројекат, као и неке друге, суфинансира Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије.
Учесници представљања издавачке делатности Шумадијске епархије у протеклих тридесет пет година на крају су чули и поруку оних који данас припремају књиге и часопис, да се ово дело остварује на корист целе црквене заједнице и због тога што све функционише по начелима хришћанске слободе, љубави, одговорности, разумевања...
Извор: Епархија шумадијска
