Жива свјетлост христосадна
На препуној трибини „Светосавници“ у Светосавском дому при цркви Светог Ђорђа и 42 момишићка мученика, окупили су се књижевници у сусрет Божићу, на духовној вечери под називом „Жива свјетлост христосладна“. На трибини су говорили књижевници Благота Копривица, Веселин Лазаревић, хаџи Љубисав Бјелић Морачки, мр Слободан М. Чуровић Апис и хаџи Радован Радовић, докје вече благословио свештеник Никола Пејовић.
-Сви који имају и зрнце соли у глави знају истину о Исусу. У овоземаљском животу Исус бијаше учитељ, исцјелитељ и утјешитељ. Исус је предвјечност, свевјечности, раздјелница епоха, утемељивач новог вијека и савременог свијета нове историје, која за свој крај узе почетак и стару еру окрену у нову вјеру. И данас, код нас да се појави Исус, завршио би на на нашој новој Голготи, али без Ирода и Понтија Пилата, остављајући нам крст који би неки поносно уздигнуто носили у литији на челу са митрополитом Амфилохијем, а други прикривено и стидљиво ослањајући се на раскол, преваре и подметачине казао је Благота Копривица.
-Улазак Сина Божјег у свијет јесте освањење, орадошћење, најсвјетлоносније, свевјечно заимање. Он се објавио свијету да би се свијет родио, као једино истинита мисао спасења, чистоте, као сведан, никада пролазан, дан уздања и љепоте открића, најпунанија мисао. Родио се освјетлитељ и осветитељ над тмушама и неправдинама, искупитељ свијета, побједитељ смртнине, да буде Свеотац и Свесин, јагњенце Божије, најслађе пиће препорођавања и смислености, Јер ничег није било, нити ће бити, остаће само непостојница, ако није Христом калемљено и Христом прогледано, казао је у бесједи мр Слободан М. Чуровић Апис.
Веселин Лазаревић је истакао да је Божић или Христово рођење био и остао највећи, најнационалнији и најпопуларнији хришћански празник српског народа.
-Исус Христ Спаситељ је почео своју науку праштањем, својом искупитељском жртвом је поцијепао завјесу која је дијелила људе од Бога. Не може да осјети благодет божјег праштања онај ко сам није доживио благодет опраштања према својим ближњима. Ту је у питању начело божје законитости, духовног и моралног поретка у свијету и животу уопште у којем се срећу љубав и правда, милост и истина. Праштање је заиста чудо над чудима. Оно оплемењује обје стране онога који прашта и онога коме се прашта. У томе добијају, неизоставно, увијек сви, казао је Веселин Лазаревић.
Он је додао да пут почиње опраштањем ближњима: „Тек након тога се наставља усправном линијом према небу и према Свевишњем. Другог пута и нема.“
Хаџи Љубисав Бјелић Морачки је рекао да никада једна ноћ није била свјетлија, ни више свјетлости донијела од оне витлејемске којаће трајати и свијетлити својом снагом показујући вјечност.
-Ниједан кутак пећине није на цијелом земаљском царству људском роду донио толико радости од витлејемске пећине. У тој ноћи и у ту пећину нечујно и неупадљиво ушао је у овај свијет његов Спаситељ коме се тада као и сад радују само пастири и тежаци. Не они који су своју вјеру омеђили сребром и златом. Но, како је све што је измјерено метром човјека пролазно и пропадљиво, а божје вјечно, гријмо душе наше свјетлошћу непролазне витлејемске ноћи, казао је Љубисав Бјелић.
Хаџи Радован Радовић је у есеју „Кругови и ватре говорио о вјечном пламену витлејемске ватре“. Вече је завршено стиховима хаџи Љубисава Бјелића Морачког, Бранка Бата Крковића, Божа Вучића Божана, Славице Дедић и Мома Миликића.
Извор: Митрополија црногорско-приморска, Дан
