Устоличење Епископа славонског Јована (Ћулибрка)

Његова Светост Патријарх српски Иринеј устоличиће Епископа славонског Јована на свечаној архијерејској Литургији у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу у суботу 13. септембра 2014. године. Очекује се садејство више Архијереја Српске Цркве, као и других састринских православних Цркава, затим присуство високих црквених личности Католичке Цркве и других Цркава и верских заједница, политичких личности Хрватске, Србије, Републике Српске, Црне Горе, културних и научних радника, представника појединих светских организација.

Животопис новоизабраног Епископа славонског Јована

Изабрани Епископ славонски Јован (Ћулибрк)  је рођен 16. априла 1965. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршио у (Босанској) Градишци. Јужнословенске језике и књижевности студирао на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, где је дипломирао на Катедри за стилистику радом о Милошу Црњанском за који је добио Бранкову награду Матице Српске 1991. године (рад је објављен као књига Црно сунце, и око њега круг - Стварање, Подгорица, 2001).

Теологију је студирао на Православним богословским факултетима у Београду и у Србињу, где је дипломирао радом о Никону Јерусалимцу. Магистарске студије из јеврејске културе похађао у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму; добитник је награде Голде Меир за 2004. годину. Магистарски рад је одбранио код др Давида Банкира, шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему; рад је објављен 2011. године на српском језику као Историографија холокауста у Југославији. Тренутно припрема докторат из исте области са др Јоавом Гелбером. Говори енглески, руски и јеврејски језик, служи се немачким, грчким и с неколико словенских језика.

Као искушеник био од 1991. године у Манастиру Савина, а 1992. прешао у Цетињски манастир, где је замонашен уочи Ивањдана 1993. године. У чин јерођакона рукоположен је од Високоиреосвештеног Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија на Светог Луку Апостола и Петра Цетињског 31. октобра 1995. године, а у чин јеромонаха на Духовски Понедељак 16. јуна 1997. године у Манастиру Стањевићи. У чин протосинђела произведен је о Петровдану 2007. године на Цетињу.

Од 1997. године старешина је Манастира Морачника, задужбине Балше III, и са благословом Митрополита Амфилохија стара се о обнови духовног живота, цркава и манастира на Скадарском језеру (Зетској Светој Гори) а сличним поводом је боравио у Италији 2001. (сарадња са италијанским институцијама на заштити културног наслеђа СПЦ на Косову и Метохији); у Италији је боравио и 2002. године као гост италијанске падобранске бригаде „Фолгоре", на додели Ордена Светог Саве истој бригади 2004. године и поводом учешћа на конференцији о Косову у италијанском парламенту 2008. године. У Израелу је учествовао у припреми и реализацији конференције Косовски проблем на БЕСА центру за стратешка истраживања 2007. године, а у Центру Вили Брант у Јерусалиму одржао је 2008. године предавање Косово: Европеизам на суду. У Израелу је боравио и као члан државне делегације СР Југославије јануара 2001. године и том приликом сведочио о Косову и Метохији, а о распаду Југославије и последицама по међуетничке односе  је говорио на међународној конференцији у организацији Центра Видал Сасун у Јерусалиму 2006. године.

Осамдесетих година XX века архимандрит Јован је објавио низ радова о савременој музици и култури, те о теорији и пракси савремених медија и питању пост- и супра-модернизма у стручним магазинима и часописима. Године 2001. је уредио CD на коме су снимљене песме Светог Николаја Жичког и Охридског (Песме изнад Истока и Запада). Сличних резултата је имао и рад на Радио-Светигори, чије се емисије из серијала Дјеца апокалипсе - дјеца Окривења емитују и реемитују од 1998. године.

Организовао је интернет сајт Митрополије Црногорско-приморске, и уредник је за литургичку књижевност на Пројекту Растко - Библиотеци српске културе на интернету.

Од 1993. до 2003. године предавао књижевност, српски и словенски језик те општу историју и био секретар Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Учествовао је у стварању Радио-Светигоре 1998. године, прве црквене радио-станице у СПЦ, на којој сарађује до данас, а главни уредник магазина Светигора био је од 2002. до 2003. године. Од лета 2003. године ужива гостопримство Мајке Цркве Јерусалимске, где је до 2005. године служио у Манастиру Светог Георгија Хозевита, а потом повремено и по потреби опслужује Манастир Сарандари - Четрдесетодневну Гору и друге светиње Свете Земље.

Интертестаментарне студије

Члан је Комисије Светог Архијерејског Синода за превод Старог Завета. Учествовао је у име СПЦ на Шестом академском сусрету између православља и јудаизма на Ван Лировом институту у Јерусалиму 2007. године. Придружени је члан Теолошког братства у Светој Земљи које се бави односом хришћанства и јудаизма, за које је одржао неколико предавања. Објављивао је на тему рукописа Мртвог мора, а на Философском факултету у Београду је 2009. године држао два предавања на постдипломској радионици о јеврејској историји и култури.

Косово и Метохија

Од јуна 1999. године са благословом Блаженог спомена Патријарха Павла борави у Пећкој Патријаршији и стара се о сарадњи са КФОР-ом и УНМИК-ом. Тамо је радио на заштити светиња и народа, избављању избеглица и остатака народа на Метохији, пописивању убијених, рањених, несталих, протераних и избеглих, на документовању страдања и на повратку Срба на Метохију. Секретар је Одбора за Косово и Метохију САСабора СПЦ.

Деведесетих година XX века у име Богословије Светог Петра у сарадњи са професорима Философског факултета у Никшићу учествује у оснивању Богословско-философског симпосиона у дане Светих Кирила и Методија. У том својству је уредио прва два зборника са тог симпосиона - Јагње Божије и звијер из бездана - Философија рата (са протођаконом Радошем М. Младеновићем) и Светост и одговорност - Светигора, Цетиње, 1996. и 1998). Приредио је Сабрана дјела руског математичара и историософа Игора Шафаревича на српском језику, као и зборник Никон Јерусалимац: Личност-вријеме-дјело (Светигора, Цетиње, 2004) са истоименог међународног симпосиона одржаног на Скадарском језеру 2000. године. С радовима о Никону Јерусалимцу учествовао је на научним скуповима о Григорију Палами у Србињу (Никон Јерусалимац и исихастичко предање), у Минску о Четвртом Васељенском сабору (Влияние догматов Четвертого вселенского собора на Никона Иерусалимского) и на Превлаци о древнохришћанском и светосавском наслеђу у Црној Гори (Пророк нестворене свјетлости: о мало познатој карактеристици другог утицаја Свете Земље).

Одбор за Јасеновац

Године 2002. учествовао је на Трећој међународној конференцији о Јасеновцу у Јерусалиму, радом СПЦ и Јасеновац. Координатор је Одбора за Јасеновац САСабора СПЦ, у којем Одбору је од његовог оснивања 2003. године. Одбор је развио широку активност, утичући значајно на отаџбинском, регионалном и међународном плану на свест о страдању српског народа и Цркве у Другом светском рату и на просављање Новомученика Јасеновачких. Од оснивања, четрдесетак сарадника Одбора је школовано у Јад Вашему у Јерусалиму и учествовало заједно са изабраним Епископом Славонским Јованом на међународним конференцијама о образовању о холокаусту 2004, 2006, 2008, 2010, 2012. и 2014. године. Сарадници Одбора су урадили мултимедијални CD Јасеновац - Доња Градина - Индустрија смрти 2005. године, одржавају интернет сајт Одбора и раде на питању Јасеновца у медијима, просвети, науци, музеологији итд. Настојањем Одбора, у богословије СПЦ уведено је обавезно образовање о Јасеновцу као и поклоничко  путовање у Јасеновац. Одбор  одржава  и  редовне  семинаре за наставнике богословија. Одбор за Јасеновац је током година консултован од великог броја домаћих и страних институција у питању страдања у Другом светском рату у Југославији, и веома често је учествовао у посредовању између наших и страних институција на овом пољу; захваљујући том раду Одбор за Јасеновац СПЦ има утврђену међународну позицију и значајан глас у питању којим се бави. Посебну тежину има сарадња са Центром Симона Визентала у проналажењу и процесуирању још живих нацистичких злочинаца. Изабрани Епископ Славонски Јован је учествовао је на низу конференција, симпосиона, радионица и меморијалних догађаја везаних за ову тему у Бањој Луци, Сарајеву, Загребу, Јерусалиму, Београду, Новом Саду, Њујорку, Охриду, итд.

Војска

Октобра 2002. године архимандрит Јован је уведен у резервни састав 63. падобранске бригаде, где је прошао падобранску обуку и редовним војничким путем дошао до подофицирског чина. У Израелу је у саставу својих студија проучавао војно-цивилне односе код професора Бен Арија, упућујући се такође у питање духовничке службе у тамошњим условима, Сарадник је у издавачком програму Медија центра Одбрана и Факултета безбедности.

Избор и хиротонија за епископа

Свети Архијерејски Сабор је протосинђела Јована на свом мајском заседању 2011. године изабрао за Викарног Епископа Патријарха Српског у Пећкој Патријаршији с титулом Епископа Липљанског. Хиротонију Епископа Липљанског Јована извршио је Патријарх Српски са шеснаест архијереја на светој литургији у Пећкој Патријаршији 4. септембра 2011. године.

Током двогодишњег рада у Пећкој Патријаршији Владика Јован је настојао на јачању литургијског култа светих који почивају у Пећкој Патријаршији, а обновио је у Пећкој Патријаршији рад Канцеларије Одбора за Косово и Метохију САСабора СПЦ, и у њој устројио библиотеку и архив. Ова Канцеларија је била носилац обележавања стогодишњице ослобођења Косова и Метохије у Првом балканском рату 2012. године, којом приликом је у Пећкој Патријаршији одржан и међународни научни скуп Балкан и Блиски Исток: да ли се они међусобно огледају? под којим је објављен и зборник радова са скупа.

Од 2013. године Епископ Липљански Јован служи као викарни епископ Патријарха Српског у Београду, где руководи верском наставом, посебно се старајући о усавршавању вероучитеља. Нарочиту пажњу посвећује првим параклисима који се устројавају у Министарству одбране и Војсци Србије на подручју Архиепископије Београдско-карловачке. Од новембра 2012. године, након што је Епископ Славонски Сава умолио Свети Архијерејски Синод да се повуче, Владика Јован је у име Његове Светости као администратора Славонске Епархије посећивао ову Епархију, у њој богослужио и старао се о њеним светињама, тако да је на Светли Уторак 22. априла, на дан устанка јасеновачких логораша, Патријарх Српски светом литургијом означио почетак обнове цркве у Млаки, на месту где се налазио један од јасеновачких логора.

За време док је служио као викарни епископ, изабрани Епископ Славонски Јован је учествовао на више међународних скупова, како оних који се тичу његове уже струке – страдања у Другом светском рату – тако и оних на којима је представљао Српску Цркву: у Риму (конференција ОЕБС-а о прогону хришћана), Бакуу, Цариграду итд. На Трумановом институту Јеврејског универзитета у Јерусалиму одржао је 2012. године предавање Да ли је Косово верски сукоб? Магазин ”Време” је 2013. године изабрао Владику Јована за личност године.

Објављивао је у више стручних часописа: Dapim, Dialogue, South Slav Journal, а радови су му публиковани на руском, јеврејском, енглеском и неколико других језика. Председник је Управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду, једине институције на простору бивше Југославије која се бави искљуиво проучавањем страдања, и за то поседује међународни кредибилитет.

Свети Архијерејски сабор на свом мајском заседању 2014. године изабрао је Епископа Липљанског Јована, Викарног епископа Патријарха Српског, за Епископа упражњене Епархије Славонске са седиштем у Пакрацу.