Животопис протосинђела Јована (Ћулибрка) нареченог за викарног епископа липљанског

Архимандрит Јован (Ћулибрк)  је рођен 16. априла 1965. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршио у (Босанској) Градишци. Јужнословенске језике и књижевности студирао на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, где је дипломирао на Катедри за стилистику радом о Милошу Црњанском за који је добио Бранкову награду Матице Српске 1991. године (данас се тај рад у виду књиге Црно сунце, и око њега круг - Стварање, Подгорица, 2001 - користи на постдипломским студијама). Теологију је студирао на Православним богословским факултетима у Београду и у Србињу, где је дипломирао радом о Никону Јерусалимцу. Магистарске студије из јеврејске културе похађао у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму; добитник је награде Голде Меир за 2004. годину. Магистарски рад је одбранио код др Давида Банкира, шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др Јоавом Гелбером. Говори енглески, руски и јеврејски језик, служи се немачким, грчким и с неколико словенских језика.

Као искушеник био од 1991. године у Манастиру Савина, а 1992. прешао у Цетињски манастир, где је замонашен уочи Ивањдана 1993. године. У чин јерођакона рукоположен је од Високоиреосвештеног Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија на Светог Луку Апостола и Петра Цетињског 31. октобра 1995. године, а у чин јеромонаха на Духовски Понедељак 16. јуна 1997. године у Манастиру Стањевићи. У чин протосинђела произведен је о Петровдану 2007. године на Цетињу. Од 1997. године старешина је Манастира Морачника, задужбине Балше III, и са благословом Митрополита Амфилохија стара се о обнови цркава и манастира на Скадарском језеру (Зетској Светој Гори) а сличним поводом је боравио у Италији 2001. (сарадња са италијанским институцијама на заштити културног наслеђа СПЦ на Косову и Метохији); у Италији је боравио и 2002. године као гост италијанске падобранске бригаде „Фолгоре", на додели Ордена Светог Саве истој бригади 2004. године и поводом учешћа на конференцији о Косову у италијанском парламенту 2008. године. У Израелу је учествовао у припреми и реализацији конференције Косовски проблем на БЕСА центру за стратешка истраживања 2007. године, а у Центру Вили Брант у Јерусалиму одржао је 2008. године предавање Косово: Европеизам на суду. У Израелу је боравио и као члан државне делегације СР Југославије јануара 2001. године и том приликом сведочио о Косову и Метохији, а о распаду Југославије и последицама по међуетничке односе  је говорио на међународној конференцији у организацији Центра Видал Сасун у Јерусалиму 2006. године.

Осамдесетих година 20. века архимандрит Јован је објавио низ радова о савременој музици и култури, те о теорији и пракси савремених медија и питању пост- и супра-модернизма у стручним магазинима и часописима. Године 2001. је уредио ЦД на коме су снимљене песме Светог Николаја Жичког и Охридског (Песме изнад Истока и Запада). Сличних резултата је имао и рад на Радио-Светигори, чије се емисије из серијала Дјеца апокалипсе - дјеца Окривења емитују и реемитују од 1998. године.

Организовао је интернет сајт Митрополије Црногорско-приморске, и уредник је за литургичку књижевност на Пројекту Растко - Библиотеци српске културе на интернету.

Од 1993. до 2003. године предавао књижевност, српски и словенски језик те општу историју и био секретар Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Учествовао је у стварању Радио-Светигоре 1998. године, прве црквене радио-станице у СПЦ, на којој сарађује до данас, а главни уредник магазина Светигора био је од 2002. до 2003. године. Од лета 2003. године ужива гостопримство Мајке Цркве Јерусалимске, где је до 2005. године служио у Манастиру Светог Георгија Хозевита, а потом повремено и по потреби опслужује Манастир Сарандари - Четрдесетодневну Гору и друге светиње Свете Земље.

Интертестаментарне студије

Члан је Комисије Светог Архијерејског Синода за превод Старог Завета. Учествовао је у име СПЦ на Шестом академском сусрету између православља и јудаизма на Ван Лировом институту у Јерусалиму 2007. године. Придружени је члан Теолошког братства у Светој Земљи које се бави односом хришћанства и јудаизма, за које је одржао неколико предавања. Објављивао је на тему рукописа Мртвог мора, а на Философском факултету у Београду је 2009. године држао два предавања на постдипломској радионици о јеврејској историји и култури.

Косово и Метохија

Од јуна 1999. године са благословом Блаженог спомена Патријарха Павла борави у Пећкој Патријаршији и стара се о сарадњи са КФОР-ом и УНМИК-ом. Тамо је радио на заштити светиња и народа, избављању избеглица и остатака народа на Метохији, пописивању убијених, рањених, несталих, протераних и избеглих, на документовању страдања и на повратку Срба на Метохију. Члан је Одбора за Косово и Метохију САСабора СПЦ.

Деведесетих година 20. века у име Богословије Светог Петра у сарадњи са професорима Философског факултета у Никшићу учествује у оснивању Богословско-философског симпосиона у дане Светих Кирила и Методија. У том својству је уредио прва два зборника са тог симпосиона - Јагње Божије и звијер из бездана - Философија рата (са протођаконом Радошем М. Младеновићем) и Светост и одговорност - Светигора, Цетиње, 1996. и 1998). Приредио је Сабрана дјела руског математичара и историософа Игора Шафаревича на српском језику, као и зборник Никон Јерусалимац: Личност-вријеме-дјело (Светигора, Цетиње, 2004) са истоименог међународног симпосиона одржаног на Скадарском језеру 2000. године. С радовима о Никону Јерусалимцу учествовао је на научним скуповима о Григорију Палами у Србињу (Никон Јерусалимац и исихастичко предање), у Минску о Четвртом Васељенском сабору (Влияние догматов Четвертого вселенского собора на Никона Иерусалимского) и на Превлаци о древнохришћанском и светосавском наслеђу у Црној Гори (Пророк нестворене свјетлости: о мало познатој карактеристици другог утицаја Свете Земље).

Одбор за Јасеновац

Године 2002. учествовао је на Трећој међународној конференцији о Јасеновцу у Јерусалиму, радом СПЦ и Јасеновац. Координатор је Одбора за Јасеновац САСабора СПЦ, у којем Одбору је од његовог оснивања 2003. године. Одбор је развио широку активност, утичући значајно на отаџбинском, регионалном и међународном плану на свест о страдању српског народа и Цркве у Другом светском рату и на просављање Новомученика Јасеновачких. Од оснивања, тридесетак сарадника Одбора је школовано у Јад Вашему у Јерусалиму и учествовало заједно са архимандритом Јованом на међународним конференцијама о образовању о холокаусту 2004, 2006, 2008. и 2010. године. Сарадници Одбора су урадили мултимедијални ЦД Јасеновац - Доња Градина - Индустрија смрти 2005. године, одржавају интернет сајт Одбора и раде на питању Јасеновца у медијима, просвети, науци, музеологији итд. Настојањем Одбора, у богословије СПЦ уведено је обавезно образовање о Јасеновцу као и поклоничко  путовање у Јасеновац. Одбор  одржава  и  редовне  семинаре за наставнике богословија. Одбор за Јасеновац је током година консултован од великог броја домаћих и страних институција у питању страдања у Другом светском рату у Југославији, и веома често је учествовао у посредовању између наших и страних институција на овом пољу; захваљујући том раду Одбор за Јасеновац СПЦ има утврђену међународну позицију и значајан глас у питању којим се бави. Посебну тежину има сарадња са Центром Симона Визентала у проналажењу и процесуирању још живих нацистичких злочинаца. Протосинђел Јован је учествовао је на низу конференција, симпосиона, радионица и меморијалних догађаја везаних за ову тему у Бањој Луци, Сарајеву, Јерусалиму, Београду, Новом Саду, Њујорку итд.

Војска

Октобра 2002. године архимандрит Јован је уведен у резервни састав 63. падобранске бригаде, где је прошао падобранску обуку и редовним војничким путем дошао до подофицирског чина. У Израелу је у саставу својих студија проучавао војно-цивилне односе код професора Бен Арија и сарађивао са изасланицима одбране Србије у Израелу, упућујући се у питање духовничке службе у тамошњим условима, учествујући нпр. 2008. године као представник Министарства одбране Србије на међународном окупљању падобранаца. Члан је уредништва часописа специјалних снага Војске Србије Падобранац, сарадник у издавачком програму Медија центра Одбрана и Факултета безбедности, а за потребе Министарства одбране Србије тренутно координише сарадњом између Војног архива Србије и Архива Јад Вашема.