Медији

Медији о Цркви и Црква у медијима

Када је реч о односу средстава јавног информисања према Цркви, пре било какве дискусије и очекивања морамо бити потпуно свесни једне важне чињенице, а то је да не постоје вредносно неутрална средства информисања. Шта то конкретно значи? На првом месту то је проблематика односа власничке структуре медијског капитала и медијског садржаја. Једноставно говорећи, уколико међу компанијама које су власници одређеног средства јавног информисања има оних које нису благонаклоне према Цркви, не треба очекивати ни благонаклон став медија који су у њиховом власништву. То је сасвим логична ствар, у пракси више пута посведочена.

Нова интернет презентација Епархије крушевачке

Редизајнирани сајт је замишљен тако да са посетиоцима оствари комуникацију-интеракцију. Разумевајући време у коме живимо и распросрањеност и значај друштвених интернет мрежа, комуникација са посетиоцима сајта ће се одвијати преко facebook коментара на самом сајту, преко наше званичне facebook странице, twitter странице, и преко e-mail адресе. Сваку вест или догађај можете коментарисати, делити са својим пријатељима, давати сугестије (преко e-mail адресе или преко странице на facebook-у).

Црква пред изазовима будућности

Можемо слободно рећи да Српска Православна Црква у нашем друштву иде далеко испред других институција, па чак и државних, када је реч о односу према употреби ћириличног домена (и ћирилице уопште) на интернету.

Први интернет сајтови под окриљем Српске Православне Цркве (СПЦ) су почели са радом већ у другој половини деведесетих година прошлог века, што значи да је наша помесна Цркве правовремено схватила мисионарске потенцијале нових медија. И на пољу коришћења ћириличног интернет домена СПЦ је међу првима у српском друштву схватила његов значај, пре свега у културолошком виду. Када се појавила друштвена иницијатива за проналажење решења за ћирилични интернет домен (односно за тражење техничког решења које би омогућило да се интернет адресе пишу српском ћирилицом), Свети Архијерејски Синод је 2009. године, на молбу Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), у посебну Радну групу делегирао свог званичног представника. После проналажења техничког решења (.срб) и његове потврде од стране ICAN-a (главне међународне институције за глобалну регулацију интернета), Црква је узела активно учешће у његовој промоцији.

Црква и савремене информационе технологије

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована, 30. јуна 2013. године одржана је духовна трибина у сали црквено-парохијског дома Врбичке цркве на тему Црква и савремене информационе технологије. Гост и предавач на овој изузетно посећеној трибини био је презвитер др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија, иначе парох у београдском насељу Жарково.

Путем модерне технологије до древне православне хришћанске вере.

Мајкл Тод (Michael Todd, 21), крштен и одрастао у Англиканској цркви, дуги низ година био је редовни парохијан Англиканске Цркве „Сви Свети" (All Saints) у Северном Епингу (North Epping, Sydney). Међутим дружење са студентима на Сиднејском Универзитету, од којих многи припадају различитим хришћанским традицијама, продубило је већ постојећу заинтресованост за историју Цркве и инспирисала Мајкла на нова истраживања у овом смеру. Мајкл се веома заинтресовао за историју и традицију Православне Цркве, тако да је био веома срећан када је пронашао вебсајт српске православне цркве Свети архангел Михаило у Сиднеју, у којој се богослужења обављају искључиво на енглеском језику. У другој половини 2012. године, Мајкл је почео редовно посећивати богослужења у овој парохији која се налази у Хомбушу (38 Wenthowrth Road South, Homebush, NSW).

Ћирилички домен .СРБ у концепцији Српске Православне Цркве

Учесник годишње конференције о развоју Интернета ДИДС 2013 је и јереј Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве. Он ће на Дану интернет домена Србије (ДИДС) 18. априла, у хотелу "Москва", говорити на тему "Ћирилички домен .СРБ у концепцији Српске Православне Цркве".

Презвитер Оливер Суботић је прави свештеник за 21. век - бави се проблематиком односа Цркве према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. Аутор је шест књига: "3D Studio MAX3 – Технике моделинга" (2000), "Човек и информационе технологије: поглед из православне перспективе" (2006), "Биометријски системи идентификације: критичка студија" (2007), "Црква и глобализација: структура, однос и последице" (2009), "Информационо контролисано друштво" (2011), "Дигитални изазов: путеви хришћанства у цивилизацији бинарног кода" (2012). Објавио је и око стотинак чланака и главни и одговорни уредник је часописа "Православни мисионар". Члан је Одељења за унапређење квалитета верске наставе у гимназијама Архиепископије београдско-карловачке.