Освештано звоно манастира Светих Козме и Дамјана

Освештано звоно манастира Светих Козме и Дамјана
Освештано звоно манастира Светих Козме и Дамјана
Освештано звоно манастира Светих Козме и Дамјана
Освештано звоно манастира Светих Козме и Дамјана

Породица Васиљевић из Београда – Мирко и Љиљана са ћерком Јасном и унуцима Лазаром и Милицом - даровала је звоно манастиру Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Воденој Пољани, у срцу Златара. Звоно је, након Литургије, освештано на манастирској слави, у понедељак пре подне.

Мирко Васиљевић, професор београдског Правног факултета, родом из села Правошеве, од почетка радова на Воденој Пољани 2007. године, помаже подизања богомоље. Ово је треће звоно које је са укућанима даровао завичајној светињи.

Захваљујући на дару, владика милешевски Филарет је истакао да није било љубави и труда професора Васиљевића, још не би био завршен конак манастира који је украсио планину.

- У селима на Златару и падинама планине народ више нема где да се окупља: школе су запустеле и руше се, као и задружни домови. Једино место за сабирање је ова светиња, па сам помогао колико сам кадар, а позвао сам и неке своје пријатеље да учествују у градњи – рекао је Васиљевић.

***

На најлепшем делу Златара, на Воденој Пољани (1440 метара надморске висине), десетак километара од Нове Вароши, на путу према Сјеници, окружена високим четинарским шумама изграђена је црква Светих бесребреника Козме и Дамјана, данас метох манастира Милешеве.

Храм је освештан 14. јула 2007. године, а недавно је подигнут и освештан и конак. Ову, по архитектонској замисли јединствену богомољу изградили су најбољи неимари овог краја. Рађена је по узору на древне камене богомоље рашке градитељске школе.

Ова духовна оаза на Златару је намењена путницима намeрницима, уметницима и туристима који траже мир и лек за душу у златарским шумама. Земљиште за цркву даривало је предузеће Србија шуме, а звоно је поклонио проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета у Београду, који је рођен у селу Правошева недалеко од Водене Пољане. Поред цркве подигнут је диван конак за пријем и боравак гостију у истом стилу - од дрвета - као и храм. 

Драгољуб Гагричић

Извор: Zlatar.info