“Свевиђе” – часопис посвећен животу Цркве и њеног верног народа

У црквеној гостионици Пасха у Никшићу, 11. маја 2008. године, у оквиру „Дана Светог Василија Острошког" представљен часопис „Свевиђе", лист Епархије будимљанско-никшићке

Свевиђе У представљању „Свевиђa", који са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, излази већ шест година, учествовао је јереј Миодраг Тодоровић. Он је говорећи о значају излажења овог и сличних листова, посвећених вјеронауци, хришћанској култури и животу Цркве, казао да је мисија „Свевиђа" у томе што представља наставак Литургије и сабрања кроз писану ријеч.

- „Свевиђе" има мисију да нас подсјети да је Црква Божија не само храм у којем се сабирамо, него земља којом ходимо, а ћемер те Цркве је небо у онтолошком и симболичном смислу. Вјеронаука и хришћанска култура упућени су на то да нас подсјете на наше призвање како би смо се трудили да увијек будемо цјеловите личности. Стога промоције оваквих листова, књига, црквене музике и филмова - онога у шта је уткан благослов Божији и црквеност, представља наставак или је сама Литургија. То су мјеста гдје су окупљени дарови Божији и гдје се и ми окупљамо, рекао је

свештеник Миодраг Тодоровић, указујући на неке од редовних садржаја Свевиђа, као што су: богословље, текстови о одређеном празнику, појединим храмовима, догађајима у Цркви, затим поезија, прикази књига, писање о вјерском животу других конфесија. Према његовим ријечима овај часопис нас позива да се окупљамо око њега и да учествујемо у њему, као дијелу живота Цркве. Оно што чини његову најбитнију одредницу, јесте посвећеност животу Цркве, животу оног Сабора људи Божијих којем је Христос глава, а ми удови његови и међусобно браћа, који помажући једни друге узрастамо до мјере раста висине Христове, као што је узрастао и отац наш Свети Василије Острошки, нагласио је јереј Миодраг Тодоровић.

Први број Свевиђа, подсјетио је главни и одговорни уредник Влајко Ћулафић, изашао је уочи Петровдана 2002.г., непосредно прије устоличења Преосвећеног Владике Јоаникија на трон Епископа будимљанско-никшићког, а његов тадашњи уредник Драгиша Маџгаљ, који се у Господу упокојио прије двије године, „уложио је немјерљив труд, љубав, доброту и чистоту душе, интелектуалну ширину и спремност на жртву зарад живота листа", истакнуто је на промоцији. У надолазећем невремену за српски народ и Српску Православну Цркву у Црној Гори, како је нагласио Ћулафић, столовање Владике у епископском трону у Ђурђевим Ступовима од великог је значаја: уз духовну обнову, подстакао је обнову порушених и запуштених храмова, и изградњу нових, и свеукупношћу своје апостолске мисије, одржава српско духовно огњиште и снажи прегаоце на њиви Господњој.

- И „Свевиђе", као лист Епархије будимљанско-никшићке има своју мисију: да јавност подсјећа на знане и упознаје је са новим чињеницама о дубинама српских коријена и духовности, нарочито на подручју ове Епархије, која захвата 52 одсто територије Црне Горе, затим да кроз богословске прилоге православних теолога суштину наше вјере приближи члановима Цркве, да текстовима о нашим храмовима на свијетло дана изнесе богатство и знаменитости којима обилују, да ехо бесједничких ријечи допре до оних који нијесу били у прилици да их чују, да омогући објелодањивање прећуткиваних чињеница о нашој прошлости, да подсјети на знамените националне личности, на значајне догађаје и датуме у српском народу и Православљу, да презентује књижевно и друга стваралаштва, проткана светосавким духом нашег народа, да његује чистоту српског језика и ћирилицу, да пратећи живот Цркве, прати и укупне токове народног живота и рада, напоменуо је уредник Влајко

Ћулафић.Он је додао да у том смислу није могао бити заобиђен ни одређени број друштвених питања у Црној Гори, као што су српски језик и Српска Православна Црква, а од 17. фебруара када је противуставно и једнострано проглашена независност Косова, светој српској земљи и српској судбини на њој, посвећена су два броја Свевиђа. Нови, 43. број часописа Епархије будимљанско-никшићке из штампе је изашао уочи Васкрса.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка