Активна еутаназија у Белгији

У Белгији се и даље води дебата о активној еутаназији. Након што је један римокатолички монашки ред, који иначе у свом власништву поседује неколико клиника, одлучио да се еутаназији не супротставља категорички, огласили су се и бискупи својим једногласним ставом. Белгијски бискупи су се изнова сагласили у ставу противљења активној еутаназији код психичких болесника. „Не можемо се сложити да се практикује активна еутаназија код пацијената са психичким болестима (патњама),“ изјавила је недавно Бискупска конференција у Бриселу. То, додуше, не значи да би лица оболела од психичких болести била остављена на цедилу и занемарена.

„Знамо да психичке патње могу бити неизмерне и да људи могу бити сасвим безнадежни и без сваке перспективе“, додали су бискупи. Па ипак, управо у таквој ситуацији од велике је важности остати уз њих, не одустајати и препоручити палијативну алтернативну медицинску негу. Овој дебати, дакле, претходила би важна и темељна питања, објашњава Бискупска конференција. Једно од њих је, на пример, шта сачињава друштвену средину. Из тих разлога Црква се у погледу овог феномена држи максимално резервисано. Дијалог се мора наставити.

[1] Палијативна медицинска нега је активна и целовита брига како за лице чија болест више не реагује на лечење (неизлечиве болести), тако и за његове најближе сроднике. Циљ је постизање најбољег квалитета живота и за једне и за друге.

Извор: katholisch.de (превео са немачког јереј Никола Баловић, парох у Фелдкирху, Аустрија)