Археолози открили рановизантијску базилику у „франачком кварту“ средњовековне бугарске престонице Трновград

Остаци рановизантијске базилике  откривени су на истом месту у бугарском Великом Трнову где је 2014. године професор Хитко Вачев пронашао бугарски манастир из 13. века. Рановизантијска хришћанска базилика откривена је током археолошких ископавања у граду Велико Трново у северном делу Бугарске, југоисточно од утврђеног зида тврђаве на брду Царевец, у такозваном Франкхисару, или „франачком кварту“, Трновграда, престонице Другог бугарског царства (1185-1396. год.).

Остаци претходно непознатог хришћанског храма из раног периода Византијског царства открио је тим професора Хитка Вачева из великотрновског регионалног Историјског музеја. Откриће је најавио Иван Царов, директор великотрновског регионалног Историјског музеја.

Царов истиче да је средњовековни бугарски манастир који је открио Вачев 2014. године, а који се звао Богородичин манастир, пружио средњовековне гробнице са богатим посмртним  инвентаром, и очигледно је играо значајну улогу у животу главног града Другог бугарског царства.

Још увек је непознато да ли је било директне повезаности између бугарског манастира из 13. века и византијске базилике из позног античког периода чији остави су управо откривени недалеко.

С обзиром на ново откриће, локални археолози не само да ће сакупити важне информације везане за историју Великог Трнова у средњем веку, него и из античког доба које је прилично непознате.

Ископавања манастира у 2015. години била су финансирана са око 6100 евра од стране бугарског Министарства културе и са додатних 9200 евра од стране Општине Велико Трново.

У августу 2015. тим Хитка Вачева пронашао је трпезарију овог манастира. Средњовековни Богородичин манастир у Великом Трнову био је један од значајних археолошких открића у Бугарској 2014. године.

Његове рушевине се налазе на југоистоку утврђеног зида тврђаве на брду Царевец, у такозваном Франкхисхару, или „франачком кварту“ престонице Другог бугарског царства – Трновграду.

Изнад Франачког кварта налази се Балдуинова кула. Она је добила име по латинском цару Балдуину I Цариградском (Балдуин Фландријски), владару крсташког Латинског царства из времена Трећег крсташког похода, који је утамничен и који је умро у заробљеништву, након што га је заробио бугарски цар Калојан (вл. 1197-1207) у бици код Адранопоља.

Док се дуго сматрало да је име Франачки кварт потекло из чињенице да је током средњег и позног средњег века он био насељен западноевропским трговцима који су трговали у бугарској престоници Трновград, године 2010. археолог из Великог Трнова Евгеније Дерменџијев вршио је ископавања тамо и није пронашао ниједан доказ присуства западних Европљана.

Уместо тога, он је открио да је у средњем и позном средњем веку кварт био насељен бугарским занатлијама који су се специјализовали у металургији и посебно у производњи гвожђа.

Мапа Трновграда, престоница Другог бугарског царства (1185-1396), данашњег Великог Трнова, показује локацију Франкхисара (Франачког кварта) на југоистоку.

***

Брдо Царевец је један од два главна утврђена историјска брда у средњовековном Трновграду, данашњем Великом Трнову, у средишњој северној Бугарској, престоници Другог бугарског царства између 1185. и 1396. године. Заједно са брдом Трапесица био је један од две тврђаве у унутрашњем граду акропоља Трновграда (Велико Трново). Царевец брдо је природна тврђава на левој обали реке Јантре, и неприступачан је са све четири стране осим једног малог дела на југоистоку. Налази се на југоистоку брда Трапесица.  Тврђава Царевец има три капије, а главна капија се налазила на југозападу. Име „Царевец“ потиче од речи „цар“.   

Изградња тврђаве Царевец почело је у 12. веку. Укупна дужина тврђаве је 1,1 километар, а достиже висину од 10 метара и ширину од 2.4-3.6 метара. Најрањивија тачка овог утврђења је на југоисточном делу са његовом капијом; међутим, тај део брани Балдуинова кула, јер је познато да после пораза крсташких витезова у 3. крсташком походу у бици код Адранопоља 1205. године, бугарски цар Калојан је заробио латинског цара Цариграда Балдуина Фландријског, и држао га заробљеног у кули неколико месеци, до смрти Балдуина. Балдуинова кула је обновљена 1933. године од стране бугарских археолога и архитекте Александра Рашенова; обновљена Балдуинова кула је моделована по преживелој кули утврђења која се налази у другом бугарском средњовековном граду, тврђави Чрвен.

Извор: Православие.ру (превод Инфромативне службе)