Берлин: међународна конференција о односу Цркве и државе

Немачка престоница је ових дана угостила 75 представника Православне Цркве, Бискупске конференције и евангелистичких цркава са простора Србије и Немачке, на заједничкој Осмој међународној конференцији са темом «Однос Цркве и државе».

Учесници овог скупа из Србије имали су прилику да, пре његовог почетка, обиђу знаменитости овог историјског града, кога је буквално пресецала политичка граница Истока и Запада, и који, приметно је, због тога још увек вида ране прошлости. Међутим, он је као такав можда и најбоље место за сусрет и разумевање различитих вера, култура и цивилизација. Сама Немачка пружа, при том, можда идеалан пример савршеног уставног и законодавног решења односа Цркве и државе прожетог обостраним уважавањем и међусобним прожимањем које гарантује пуно остваривање људских и верских слобода.

Том приликом је, такође у оквиру упознавања са градом и организацијом Цркве у Немачкој, уприличен и састанак са правном службом у центру Бискупске конференције у Берлину, где је до детаља изложена и објашњена ова симбиоза Цркве и државе у Немачкој уз могућност размене мишљења и дискусију о темама које су нарочито интересантне за прилике у свим новоформираним државама на чијим просторима дела наша помесна православна Црква.

Ово информисање је послужило као добра припрема и увод за посету Бундестагу, тј. Скупштини, Републике Немачке истога дана, где је уприличен сусрет са Петером Вајсом, чланом немачког Парламента, који је упознат са детаљима демократских процеса у Србији, али и о нерешеном статусу Цркве у Црној Гори и безакоњу које настаје и испољава се према Цркви као плод државне индоленције, опасностима које она носи, као и ускраћивању и неиспуњавању основних људских и верских права њеним грађанима, уз болну констатацију да разговори о веронауци, реституцији и закону о Цркви суштински не само да нису почели, него се, шта више, свесно ометају и одуговлаче.

Не треба ни напомињати да је питање стања на Косову и Метохији једна од доминантних тема и интересовања у свим досадашњим сусретима.

Сам рад скупа отпочео је данас 27. априла поздравним словом Његовог преосвештенства Епископа Константина који је у свом обраћању истакао: «Пређени пут у новонасталим односима Цркве и државе, после демократских промена у Србији 2000. године, сматрам позитивним. Увођење веронауке у редовни школски систем, повратак Богословског факултета у састав Београдског Универзитета, одакле је декретом прогнан 1952. године, могућност вршења верских обреда у болницама и касарнама, су тековине новонасталих промена... Као надлежни епархијски архијереј за чланове Српске православне цркве, којих је око 500.000 у СР Немачкој,... сматрам да би овдашња искуства у односима Цркве и државе у многоме била корисна у новонасталим односима Цркве и државе у Србији.»