”Биоетичка комисија” о роботима за негу: још много отворених питања

Гремијум експерата о теми будућности ”Роботи у нези”

Роботи за негу би требало да у будућности надокнађују недостатак пероснала за негу и шпарају на издацима за њу.

Са овом темом спојени етички, правни и практични аспекти били су у визиру седнице ”Биоетичке комисије”, одржане у понедељак посвећеној теми ”Роботи у нези” у Бечу. За нон-стоп негу пацијената роботи још нису припремљени, али и њихова делимична примена у извесним нишама поставља читав низ питања, био је тенор експерата. Важно је да се ”развој технике развија сходно потреби људи, а не обрнуто, да технички развој одлучује о могућој области њене примене”.

Област могуће примене, као што вели Михаел Декер са Института за технологију у Карлсруеу (Немачка), налази се у нези дементних пацијената. ”Овде се роботи могу применити као помоћна средства да би се дали импулси интеракцији”. Машине (роботи) могу бити од помоћи тамо где је реч о хронично болесним пацијентима који су присиљени да стално леже. ”Али такав ланац међуакција треба детаљно испитати”, уколико се буде развио један систем који би пацијентима заиста ”отворио слобободан простор”,  вели Декер.

Када је реч о роботима који имају директан додир са људима, потребно је још ”интензивно испитивање”, вели Оливер Блендел са Института за  привредну информатику из међукантоналног дела северозападне Швајцарске.

Да ли и на који начин ће роботи у будућности бити примењени, зависи у високој мери од њиховог прихватања у области примене. Има индиција да су машине у извесним областима примене радије виђене, на пример, када је реч на пример о нези интимних региона тела, истиче Блендел.

Важно је, пре свега, разликовање између робота који асистирају и аутономних робота. ”Овде је битно питање како се односимо према погрешкама робота”, каже Марк Кекелберг са Института са философију у Бечу. Један асистирајући робот је мање споран него његова сасвим аутономна варијанта.

Овом отвореном седницом је ”Биоетичка комисија” желела најпре да разјасни ”која се питања о овој актуелној теми постављају”, саопштио је председница те комисије Кристијана Друмл са Медицинског факултета у Бечу.

Ова ”контраверзна и напета тема” ће са обзиром на друштво чија пирамида старости све више расте у индустријским земљама, бити наредних деценија нагалшено политички дискутована, истиче физичарка Ина Вагнер са Техничког универзитета у Бечу. Биоетичка комисија је у обавези ”да испита све те жеље и представе”.

Извор: KAP – припремио протођакон ЗA