Биоетика у вези са крајем живота

Биоетика у вези са крајем живота
Биоетика у вези са крајем живота
Биоетика у вези са крајем живота
Биоетика у вези са крајем живота

Еутаназија и трансплантација органа из угла теологије и хришћанске етике

У суботу, 16. фебруара 2019. године, у Парохијском дому храма Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу одржана је духовна трибина под називом Биоетика у вези са крајем живота – еутаназија и трансплантација органа из угла теологије и хришћанске етике. Уважени гости и предавачи су били протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић и протонамесник Драган Поповић.

Духовно вече је започето молитвом, а потом се присутнима обратио и госте поздравио протојереј-ставрофор Зоран Алексић који је окупљене увео у тему разговора и упознао их са уваженим гостима кроз изношење неких сегмената из њихових биографија и плодоносних делатности.

Присутнима се најпре обратио протојереј-ставрофор Зоран Крстић који је говорио о еутаназији кроз историју и данас, али и кроз призму савремене теологије и антропологије. О овој теми је говорио кроз примере из старе Грчке, Спарте и нацистичког периода немачке државе. Говорио је о пасивној и активној еутаназији, али и о хришћанским погледима на смрт и сам крај човековог живота. Као закључак свог излагања изнео је мишљење да ни рођење, а посебно смрт, нису одлуке нас као појединаца, већ да их морамо сагледати у заједници са нашим ближњима, а посебно у заједници са Богом који нам је тај живот подарио. Посебно је нагласио да се број одлука за еутаназију драстично смањује онда када се људима пружи љубав и брига за којом они и жуде и који се у великом броју случајева баш из проблема са депресијом и одлучују за еутаназију.

Излагање је наставио протонамесник Драган Поповић који је говорио о посебно актуелној теми трансплантације органа. Изнео је ставове и за и против трансплантације, као и добре и лоше стране те одлуке. Као највећи проблем донирања органа навео је “предпостављену сагласност” која је од прошле године посебно актуелна тема у Србији и неразумевање појма “мождана смрт”. Свако ко жели да донира органе, по његовим речима, пре свега треба да буде посебно добро упознат са свим аспектима ове теме, па тек након тога може да се одлучи да ли је за или против. Свако од нас је слободан и може и мора то сам да одлучи, али мора бити добро информисан о свему. Изнео је ставове и мишљена помесних Цркава и навео да свако дело које је учињено из хришћанских побуда је добро дело.

Извор: Епархија шумадијска