Блажени Августин

Велики конвертит

На дан када Православна Црква прославља Успеније Пресвете Богородице, дотле Римокатоличка црква 28. августа сваке године прославља свога светитеља Аурелија Августина, у нашим диптисима уведног као Блажени Августин.

Идеје и дела овог значајног философа и учитеља Цркве Блаженог Августина имају утицаја до данас. Клаус Розен,  професор емеритус старе историје из Преторије у Јужној Африци узима личност Августина у биографији – Klaus Rosen: Augustinus. Genie und Heiliger. Darmstadt 2015 - као историјску личност под лупу и извештава опсежно о томе који су догађаји његов живот упечатљиво одредили. Ова биографија допуњује нашу слику о овом великом позноантичком мислиоцу кроз вишеструке аспекте.

Августин (354-430) није само један од позноантичких учитеља Цркве, већ и један од најзначајнијих философа на прагу између антике и средњег века. Његово дело под утицајем Платонове философије до данас је утицајно и спорно. Нико мањи до емеритираног папе Бенедикта XVI користи се његовим идејама као инспирацијом за сопствена дела. У биографији коју је написао Клаус Розен, Блажени Августин ступа у први план као историјска личност, док је његов богословски и философски опус остао у другом плану. Розен показује који су то историјски догађаји одредили његово мишљење и делање. Описујући Августинову контраверзу и обрачун са аријанизмом, хетеродоксним учењем које је унутар православља жигосано као јерес, и освајање његове бискупске катедре од стране Вандала, проширује Розен многе аспекте из живота овог богослова-мислиоца. Папа Бенедикт XVI га назива ”једним од највећих конвертита у црквеној историји”, одавши му признање и почаст у својој социјалној енциклици "Caritas in veritate": Аурелије Августин је један од учитеља Цркве, који је духовну историју Запада меродавно детерминисао. Као један од најугледнијих учитеља Цркве, Августин је трајно усмерио и учење Цркве и традицију хришћанства.

Он је рођен 13. новембра 354.г. у северноафричком граду Тагасте. Ту је млади Августин желео да заврши студије беседништва/реторике. Амбициозни студент је убрзо открио спис Цицерона "Hortensius" који је био под јаким утицајем философије Платона. Као дете васпитан је у хришћанском духу. Интересовање му је било неизмерно, те му лектира библијског штива није била довољна. У потрази за дубљом истином удаљио се од хришћанске вере и прикључио манихејском покрету, која је у Африци била широко распрострањен. Гностички дуализам манихејства осећа ће се у Августиновом опусу.

Након студија успињао се одлучно и брзо лествицом каријере увис: најпре је делао као предавач реторике да би прешао из Картагине у Рим о најзад био примамљен понудом из Милана. Ту у царској резиденцији је добио задужење као предавач реторике, досегавши највиши статус који је у педагогији тада био могућ. У Милану се Августин упознао са епископом Амвросијем. Фасциниран његовом језичком инспирацијом и библијском егзегетком, Августин се од тада кретао само још у хрићанским круговима. Библију је открио изнова за себе, посебно га је дирнуло богословље Ап. Павла, те се накнадно преобратио хришћанству.

Десет  година доцније ће описати свој преображај у "Confessiones" (”Исповестима”). Ово дело се чита као молитва и описује његових првих четрдесет година. Једну посебну улогу у животу овог значајног богослова има следећи кључни догађај: седећи у врту чуо је дечји глас који га позива да чита Библију. Онда је насумице отворио Посланице Апостола Павла, и то што је ту прочитао до те мере га одушевило да се одлучио да са једномислећим пријатељима повуче изван Милана да би свему световном окренуо леђа. Ту се у подвизавао у монашком животу и аскетском уздржању, сав усредсређен на своје студије.

На Васкрс 387.г. крстио га је епископАмвросије. Августин се потом вратио у свој родни град у коме је основао монашко братство, живећи хришћанско-философским начином живота. Године 391.г. био је рукоположен, против своје воље, у свештенослужитеља и нешто доцније хиротонисан у епископа. Остатак свога живота је провео у малом месту Ипону, Hippo Regius, односно данашњој Анаба у Алжиру. Отуда се он апострофира као Августин Ипонски. Ту је деловао као пастир, помажући становницима који су западали у невоље или помажући болесницима. Августинова радна енергија је била огромна: као што је то за Оца Цркве типично, он је својим знањем из различитих дисциплина и философије тумачио Свето Писмо развивши богословље које је прекорачавале границе дотадашњег богословља. Револуционарна је била његова теологија историје коју је он положио у  своме спису "De civitate Dei" (”Божја држава”). Освајање и пљачка Рима од стране Западних Гота мотивисало га је на то. У свом спису описује Августин своје основне мисли о вери и историји. По његовом мишљењу, испуњење људи и историје се збива у оностраном. Живот у овостраном свету је ходочашће, које треба у вечном миру да нађе своје испуњење.

На крају ”ходочашћа” Августин је написао своје дело "Retractiones", критички регистар својих дела, но није стигао да га доврши. У време освајања Ипона од стране Вандала умро је 28. августа 430.г. у старости од 76 година.

Блажени Августин је најутицајнији црквени отац Запада. То је можда инспирисало Клауса Розена да његовом животопису приђе са извесном captatio benevolentiae и скрушеношћу: филолози су установили да је Августин написао преко 5 милиона речи, три пута више но његови узори Платон и Аристотел заједно, а које  ниједан биограф неће стићи све да прочита.

Августиново дело је било и остало монументално не само у области латинске патристике, него и у политичком и духовном простору, као и у философским и теолошким расправама које се и данас зачињу над дијалектички оштро формулисаним исказима овог учитеља Цркве и прворазредног мислиоца. Своју генијалност је сматрао изразом милости Божје.

протођакон Зоран Андрић, Минхен