Блажени Августин: геније и светитељ
Велики конвертит
Идеје и дела значајног философа и учитеља Цркве Блаженог Августина имају утицаја до данас. Клаус Розен, умировљени професор старе историје из Преторије у Јужној Африци узима личност Августина у биографији – Klaus Rosen: Augustinus. Genie und Heiliger. Darmstadt 2015 - као историјску личност под лупу и извештава опсежно о томе који су догађаји његов живот упечатљиво и одлучно одредили. Ова биографија допуњује нашу слику о великом позноантичком мислиоцу са вишеструких аспеката.
Августин (354-430) није само један од највећих учитеља Цркве, већ и један од најзначајнијих философа на прагу измеђуантике и средњег века. Његово дело, под утицајем Платонове философије, до данас је утицајно и спорно.Чак иумировљени папа Бенедикт XVI користи његове идеје као инспирацију за сопствена дела. У биографији коју је написао Клаус Розен, Блажени Августин ступа у први план као историјска личност, док је његов богословски и философки опус остао у другом плану, у сенци биографских перипетија. Розен показује који су то историјски догађаји одредили његово мишљење и делање.
Описујући Августинову контраверзу и обрачун са аријанизмом, хетеродоксним учењем које је унутар Православљажигосано као јерес, и освајање његове бискупске катедре од стране Вандала, проширује Розен многе аспекте из живота овог узоритог богослова-мислиоца. Папа Бенедикт XVI га назива ”једним од највећих конвертита у црквеној историји”,одавши му признање и почаст у својој социјалној енциклици "Caritas in veritate": Аурелије Августин је као један од најугледнијих учитеља Цркве духовну историју Запада меродавно предодредио, а традицију хришћанства трајно усмерио.
Рођен је 13. новембра 354.г. у северноафричком граду Тагасте. Ту је млади Августин желео да заврши студије беседништва/реторике. Амбициозни студент је убрзо открио спис Цицерона "Hortensius" који је био под јаким утицајем философије Платона. Као дете васпитан је у хришћанском духу. Интересовања су му била неизмерна, те му лектира библијског штиваније била довољна. У потрази за дубљом истином, удаљио се од хришћанске вере и прикључио манихејском покрету, којије у Африци већ био широко распрострањен. Гностички дуализам манихејства се осећа у Августиновом опусу. Наконстудија успињао се одлучно и брзо лествицом каријере увис: најпре је предавао реторику да би прешао из Картагине у Рим,а потом је био примамљен понудом из Милана. Ту, у царској резиденцији, добио је задужење као професор реторике, досегавши највиши статус који је у педагогији тада био могућ. У Милану се Августин упознао са епископом Амвросијем. Фасциниран његовом језичком инспирацијом и библијском егзегетиком, Августин се од тада кретао само у хришћанским круговима.
Библију је открио изнова за себе. Посебно га је дирнуло богословље Св. Ап. Павла, те се накнадно (пре)обратио хришћанству. Десет година доцније он ће описати свој преображај у "Confessiones" (”Исповестима”). Ово дело се чита као молитва и описује време његових првих четрдесет година. Посебну улогу у животу овог значајног богослова-философа има следећи кључни догађај: седећи у врту чуо је дечји глас који га позива да чита Библију. Италијан би рекао: se non è vero, è ben trovato. Онда је насумице отворио Посланице Апостола Павла и оно што је ту прочитао фасцинирало га је - стога је одлучио да се са једномислећим пријатељима повуче изван Милана да би свему световном окренуо леђа. Ту се Августин подвргао монашком животу и аскетском уздржању, сав усредсређен на своје студије.
На Васкрс 387.г. крстио га је епископ Амвросије. Августин се потом вратио у свој родни град, у коме је основао монашко братство живећи хришћанско-философским начином живота. Године 391.г. био је рукоположен, против своје воље, усвештенослужитеља и нешто доцније хиротонисан за епископа. Остатак свога живота је провео у малом месту Hippo Regius - данашњој Анаби у Алжиру. Отуда се он апострофира као Августин Ипонски. Ту је деловао као пастир, помажући становницима који су западали у невоље или помажући болесницима.
Августинова радна енергија је била огромна: као што је то за Оца Цркве типично, он је својим знањем из различитих дисциплина и философије тумачио Свето Писмо, развивши теологију која је бујно превазилазила границе свега што јој је претходило. Револуционарна је била његова теологија историје коју је изложио у своме спису "De civitate Dei" (”Божја држава”). Освајање и пљачка Рима од стране Западних Гота на то га је мотивисало. У овом спису описује Августин своје основне мисли о вери и историји. По његовом мишљењу, испуњење људи и историје се збива у оностраном, есхатолошком, трансценденталном. Живот у овостраном свету је ходочашће, које треба у вечном миру да нађе свој телос, своје савршено испуњење.
На крају ”ходочашћа” написао је Августин своје дело "Retractiones", критички регистар својих дела, који није стигао дадоврши. У време освaјања Ипоса од стране Вандала, умро је 28. августа 430.г. у старости од 76 година.
Блажени Августин је најутицајнији црквени отац Запада. То је можда инспирисало Клауса Розена да његовом животопису приђе са извесним captatio benevolentiae и скрушеношћу. Акрибични филолози су установили да је Августин написао преко5 милиона речи, три пута више но његови узори Платон и Аристотел заједно, које ниједан биограф неће стићи да прочита. Августиново дело је било и остало монументално не само у области латинске патристике, већ и у политичком и духовном простору, као и у философским и теолошким расправама које се и данас воде над дијалектички оштро формулисаним исказима овог учитеља Цркве и прворазредног мислиоца. Своју генијалност је сматрао изразом милости Божје.
Протођакон Зоран Андрић
