Бог и квантна физика
Дуго су религија и физика били сасвим два раздвојена света у којима је класична физика догматски арогантно држала да познаје све сфере појавног. У међувремену су се открића у области астрономије, благодарећи теорији релативитета и квантној физици, тријумфално пробила до сазнања да изван перцептивне (опажајне) физичке реалности егзистира нешто више. Те чињенице из света физике бивају допуњаване теолошким рефлексијама о односу природних наука и теологије, о духу и материји, вери и разуму, као и о квантној физици која у науци револуционира представу о Богу.
Многи људи данас верују пре резултатима природних наука но теологији. Но управо су нова сазнања у кватној физици, теорији релативитета и космологији довели до измене парадигми у односу физике и религије која задуго није примећена.
На веома разумљив начин објашњавају физичар Михаел Грин заједно са својим братом бенедиктинским монахом, теологом Анселмом Грином, зашто религија и модерна физика не противрече једна другој, већ се међусобно допуњују. На својебитан начин су религија и физика путеви који са различитих полазних тачака води заједничком и кохерентном сазнању стварности.
Браћа Михаел и Анселм Грин кооперативно су написали књигу - Grün Anselm und Michael: «Zwei Seiten einer Medaille. Gott und die Quantenphysik.», 2015., ”Две стране једне медаље. Бог и квантна физика”.
На 128 страница књиге аутори су - теолог и модерни физичар - представили основне линије ових двеју дисциплина – које делимице контрарно делују, да би се хармонично слиле у плодан целомудрени дијалог религије и модерне физике. Реч је о потрази за заједничким језиком и пресецима, односно додирним равнима религије и науке. Тако вели теолог Грин: ”Постојање Бога се не може научно доказати, али природна наука је, напосе квантна физика, отворена за Бога. Ту није реч ни о каквој супротности Богу, већ је материја отворена да се осећа да је у њох Дух присутан. То се може и Створитељем назвати.” Посебно квантна физика ”отвара” простор за Бога. Ма колико ово апсурдно звучало, онај ко буде читао ову књигу убрзо ће се уверити да је апсурдност опсолетна и да је у њима небројено категорија прелаза у формама исказа и једној постојаној начелној тешкоћи да се комплексне теорије квантне физике једноставно и без когнитивног губитка преведе на језик богословских појмова.
Овај проблем је посебно видљив на примеру у поглављу насловљеном ”Бог иза пра-експлозије”, односно теорији о пра-експлозији ex nihilo као моделу објашњења настанка света. Ова теорија је широко прихваћена у науци, иако ни она не представља апсолутно сазнање, већ најуверљивију хипотезу, али је у извесном смислу ”компатибилна” са учењем Аристотела о Богу као Првом Покретачу.
За теолога Грина је важно сазнање у којој је мери битан језик у дијалогу. Важно је схватити да сазнања у физици о природи и њеним законима не стоје у опреци са религијом.
Људи налазе у обема категоријама ”путеве разумевања света и прилазе сазнању стварности”.
Ова књижица је надхњујућа лектира за све оне који су спреми да рефлектују однос религије у светлости сазнања модерне физике, односно размишљају о границама сазнања, тј. о Трансцендентном, о Богу. Ова књига је одважан покушај да се страх и зазор од додира између двеју области превазиђе и дијалог између њих приведе сувислој аргументативној синергији у објашњењу.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
