Букурешт: Уређена спомен-соба проф. Станилоја

У Букурешту је уређена  спомен-кућа-музеј посвећена о. Думитрију Станилоју, једном од најцењенијих православних богослова 20. века.

Музеј је поставила стара парохија Светог Георгија у приземљу парохијске куће у дворишту цркве, извештава Новинска агенција Базилика. Како је старешина ове цркве о. Сорин Танцау рекао: „Иницијатива за организовање парохијског музеја настала је из чињенице да је познати богослов ту неко време живео са супругом и ћерком Лидијом, почев од 1947. године.“

Спомен-кућа, „која у први план ставља блистав лик богослова цењеног у целом православном свету“, уређена је у знак захвалности за мисионарски рад о. Станилоја, рекао је Танцау.

Музеј ће званично бити отворен када се превазиђе пандемија вируса корона, рекао је свештеник, а планира се да буде домаћин представљања књига, богословских дискусија, курсева и семинара за студенте и емисија за медије. Такође се нада да ће музеј постати дестинација поклоника. Парохија такође тренутно ради на виртуелној турнеји и краткометражном филму на неколико језика за међународни промет.

Уређење музеја започело је у пролеће 2019. године о трошку парохије. Архивске слике о. Станилоја биле су извор инспирације за организацију музеја.

Прва соба је уређена према ономе како се види на многим фотографијама о. Станилоја, са традиционалним иконама изображеним на стаклу у трансилванском стилу, подсећајући на његов вољени родни град Владену. У другој соби су изложени оригинални рукописи о. Станилоја, заједно са његовом вољеном иконом Свете Тројице и иконама св. Максима Исповедника и Григорија Паламе, који су у великој мери утицали на његов научни рад.

Ту су и бројне фотографије о. Станилоја са породицом, ученицима и познатим пријатељима, попут о. Арсенија (Боца), као и специјалне марке и медаље поводом обележавања стогодишњице од његовог рођења и Конгреса организованог за 110-годишњицу.

Професор Думутру Станилоје (16. новембар 1903 - 5. октобар 1993) познат је по великом броју превода дела  саветихОтаца и студија и дела из догматског богословља. Провео је више од 45 година радећи на румунском преводу Филокалије (Добротољубља), а писао је и коментаре о светим Оцима,  као што су свети Григорије Ниски, свети Максим Исповедник и свети Атанасије Александријски. Његово дело из 1978. године, Догматско православно богословље, учинило га је  једним од најистакнутијих боголова друге половине 20. века.

Све у свему, интелектуално наслеђе о. Станилоја састоји се од: 90 књига, 33 превода, 275 богословских чланака, 22 критике, 16 предговора, 35 пригодних говора, 475 новинских чланака, 17 интервјуа, 15 објављених беседа и 60 снимљених разговора или интервјуа на радију и телевизији.

Такође је провео пет година у затвору у комунистичкој Румунији због свог доприноса обнови православног живота у Букурешту. Предавао је у неколиким академским установама и добио неколико почасних доктората из православних факултета из целог света.

Упокојио се у Господу у 90. години жибота 5. октобра 1993. године.

Издавачка кућа Базилика Румунске Православне Цркве тренутно штампа комплетна дела о. Станилоја, и управо је најавила да ће том 13. о аскетском богословљу и мистици бити објављен до краја октобра, а садржи Станилојев превод дела св. Кирила Александријског, Григорија Паламе, Атанасија Великог, Максима Исповедника, Дионисија Ареопагита, Симеона Новог Богослова, Григорија Ниског, Јована Лествичника и Григорија Богослова.

Извор: базилика (са енглеског Информативна служба СПЦ)