Часопис Преводилац донео текст о уреднику Информативне службе СПЦ

Преводилац, часопис Удружења научних и стручних преводилаца Србије, донео је у последњем броју текст о протођакону Радомиру Ракићу, уреднику Информативне службе Српске Православне Цркве, који доносимо у целини:

Протођакон Радомир Ракић је рођен 1938. године у Осладићу (Ваљевска Подгорина), у земљорадничкој породици од оца Бранислава и мајке Данице. Основну школу је похађао у свом родном месту и Ваљевској Каменици, а затим и петогодишњу богословију у Призрену (1953-1958), после чега је студирао на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, где је дипломирао 1962. године. Одмах затим уписао је англистику на Филолошком факултету у Београду, где је 1965. године стекао звање професора енглеског језика и књижевности, што ће се касније показати веома значајним за његову теолошку каријеру. Након студија провео је две године на специјализацији на Старокатоличком факултету у Берну (Швајцарска). Поред знања енглеског и немачког језика са филолошких студија, протођакон Ракић добро зна и руски језик и бави се превођењем са сва три језика, понајвише за потребе Патријаршије и Српске Православне Цркве уопште. Ожењен је супругом Јасмином (дипл. педагог), са којом има сина Предрага, такође свршеног теолога, који је наследио свог оца у Патријаршији.

Иако се, попут многих богослова, спремао за свештенички позив у некој сеоској или градској парохији, проф. Ракић се, стицајем околности или Божјим промислом, септембра 1967. године запослио у Српској Патријаршији, где је остао пуне четири деценије, до одласка у пензију (2007). Овај цењени српски теолог и лингвиста је у Патријаршији обављао бројне, значајне и одговорне послове. Као одличан зналац три велика светска језика, дуго година je водио ресор спољних послова при Канцеларији Светог архијерејског синода, а уједно и био званични преводилац Српске Православне Цркве.

У два мандата (1975-1983. и 1998-2002) био је главни и одговорни уредник двонедељника "Православље", званичног гласила Српске Православне Цркве, а краће време је уређивао и "Гласник - службени лист Српске Православне Цркве". Дуго година је био секретар верско-научног часописа "Теолошки прегледи" (1968-1989), а у својству секретара Комисије Светог архијерејског синода за ревизију Вуковог превода Новога завета (1969-1984) давао свој допринос припреми званичног превода ове свете књиге који је објављен 1984. године.

Као полиглота и високи званичник Српске Православне Цркве, протођакон Радомир Ракић је заступао нашу свету Цркву на многим међуцрквеним и свеправославним скуповима, конференцијама и семинарима (Бугарска, Грчка, Аустрија, СР Немачка, Швајцарска, Енглеска итд.), док је на свом службеном положају био задужен за сарадњу са Светским саветом цркава у Женеви и учествовао на његовим скупштинама у Најробију 1975. и у Канбери 1981. г. Отац Ракић је као делегат Српске Православне Цркве узео учешће на више међународних црквених скупова и прослава, као и у организацији и реализацији десетак међуцрквених конференција у бившој Југославији.

Проф. Ракић се такође бавио и педагошким радом. Поред библистике, он је скоро петнаест година (1992-2005) на Богословском факултету предавао енглески и немачки језик, а последњих петнаестак година активан је предавач Новога завета на Духовној академији у Фочи, због чега му је Научно веће Универзитета у Источном Сарајеву (за његов укупан научни рад на пољу библијских наука) доделило 2005. године звање почасног доктора овог универзитета. Члан је Удружења новинара Србије, као и Удружења књижевника Србије. Уз то је предани сарадник Удружења научних и стручних преводилаца Србије и његовог часописа. Носилац је високог међународног признања за животно дело, које му је уручила Интернационална академија „Иво Андрић“ 2012. године.

Животно дело теолога Радомира Ракића је двотомна Библијска енциклопедија са преко 1200 страна великог формата, на којој је радио пуних десет година и при чијој изради је користио водећу теолошку литературу на руском, енглеском и немачком језику. Ову прву и досад једину библијску енциклопедију на српском језику објавила је 2004. године Духовна академија у Србињу (Фоча). Поменута енциклопедија је данас незаобилазан и поуздан приручник за боље упознавање Библије и мноштва њених појмова, што је због скромног теолошког знања данашње интелектуалне елите итекако потребно. Поред Библијске енциклопедије, проф. Ракић је објавио и Библијски речник (1992), који је доживео четири издања.

Ракић је аутор  и ових дела: Schöpfung in Christus und für Christus hin, Auslegung vom Kolossärbrief 1,14-20; (на српском: Стварање у Христу и за Христа. Тумачење Посланице Колошанима 1,14-20), Србиње 2006; Православни богословски факултет у Черновцима, Ваљево-Београд 2009; Увод у девтероканонске књиге Старога завета,  уџбеник, Београд 2013. итд.
Као дипломирани теолог, протођакон Радомир Ракић је цео свој радни век провео као свештенослужитељ у звању ђакона, али је паралелно деловао и као високи црквени чиновник, професор теологије,  енглеског и немачког језика, па се, поред тога,  бавио научним, преводилачким и публицистичким радом. Као врстан зналац енглеског, немачког и руског језика, он је преводио и редиговао више значајних публикација из области православља у преводу других аутора, али је и сâм много преводио. Са поменута три језика превео је за потребе Цркве многе књиге, студије и чланке, од којих ћемо овде поменути само веће и значајније радове:

• Јован Мајендорф, Брак и евхаристија, Београд 1975. (превод са енглеског);
• Владимир Соловјов,  Трећи дијалог,  Теолошки погледи 1978. (превод са руског);
• Едуард Лозе, Свет Новога завета (два издања: 1986. и 1992). (превод с немачког);
• Пођите у миру! (збирка православних мисионарских есеја), Београд 1989. (превод са енглеског);
• Књига о икони, Крагујевац, 1989.
• Валтер Хајтлер, Бог и природа, научна апологија вере, Београд 1989. (превод с немачког)
• Софија Колумзина: Са нама је Бог, Београд 1992. (превод са енглеског);
• Наш живот с Богом, Београд 2011. (вероунаука за децу) (превод са енглеског)
•  Црква и европске интеграције, Брисел 2012. (превод са енглеског)
• С нама је Бог, Београд 2012. (веронаука за децу).

У припреми је још неколико ових приручника, који би послужили као алтернативни уџбеници у основним школама (превод са енглеског). Поред тога, у штампи је велики зборник догматских радова проф. Георгија Флоровског на тзв. екуменске теме, које је са енглеског језика превео проф. Ракић. Он је превео и велики број библијских, богословских и других стручних студија и чланака и објавио их по часописима Српске Православне Цркве. У "Гласнику Патријаршије", углавном током 2012. г., објавио је краће студије с прегледом савременог стања и краћом историјом тзв. дохалкидонских cркава (Коптска, Етиопска, Еритрејска, Јерменска, Сиријско-православна, Томина, Маланкарска и др. мање цркве) у преводу с немачког.

Пошто библијске карте прате Ракићеву Библијску енциклопедију, он их је понудио Патријаршији, а касније и Библијском друштву, да их штампају на поткорицама и унутрашњим корицама у својим редовним издањима Библије. Ранија издања српске Библије нису садржавала библијске карте, а драгоцене су јер представљају велики допринос учвршћивању српске терминологије када су у питању топоними, хидроними, ороними у Палестини, да људи на улици или у медијима не би једноставно преносили искварени западни начин њиховог читања!  Дакле, инсистира се на њиховом грчком, односно словенском начину писања и читања, па се настоји на читању топонима: Хеврон, Ветиљ, Витлејем,  Кесарија, Иродион, Вет-Орон, Тавор, Ермон, Јерусалим, Ливан, Тир, Кармил... Иначе, проф Ракић је велики борац за очување ћирилице и за чистоту српског језика, а његови "љути противници" су латинизми, а, у последње време, и све већа  употреба англицизама и туђица уопште.
У редакцији проф. Ракића изашле су значајне православне публикације, од којих ћемо овде навести само неколико:

• Јован Мајендорф, Свети Григорије Палама и православна мистика, Београд 1983. (превод са енглеског).
• Библија у 365 прича, Београд, 1983. (превод са енглеског);
• Библија је у праву, Крагујевац 1986. и 1992. (превод с немачког);
• Првенство апостола Петра – гледиште Православне цркве, Крагујевац 1989. (превод са енглеског);
• Душан Глумац, Библијска археологија, Србиње 1999;
• Милош Ердељан, Општи увод у Свето писмо Старога завета, Србиње 2000;
• Православна енциклопедија (превод са руског у два тома), Нови Сад, 2000; Калист Вер, Православна црква, Београд 2000. (превод са енглеског);
• Библијски атлас од Тима Даулија, Београд 2000;  Водич кроз Библију, Београд 2009;
• Библијска хронологија, Београд 2009; Познате библијске личности, Београд 2009. (преводи са енглеског):
• Димитрије Станилоје,   Јеванђелски лик Исуса Христа, Ср. Карловци-Питсбург 2007. (превод с румунског);
• Јозеф Рацингер – Папа Бенедикт XVI, Исус из Назарета, превео са италијанског Д. Мраовић, Београд 2008;
• Стилијанос Пападопулос,  Патрологија I - Од апостолских ученика до Никејског сабора,  Београд 2012. (превод с грчког).

Протођакон Ракић је био рецензент двају стручних речника, и то: а) Бранко Вукичевић, Речник Православља, енглеско-српски и српско-енглески речник црквене и богословске терминологије, Београд 2004; и б) Марија Јандроковић, Теолошки речник, немачко-српски и српско-немачки речник црквене и богословске терминологије, изд. Хришћански културни центар, Београд 2007.
Проф. Радомир Ракић је, без сумње, један од водећих интелектуалаца у садашњој администрације Српске Патријаршије. Иако пензионисан пре пет година, он је још увек агилан и виталан, о чему сведочи чињеница да је, због свог великог знања, "реактивиран" и постављен на веома одговорно место главног и одговорног уредника Информативне службе Српске патријаршије (spc.rs). Поред тога, он и даље подучава енглеском језику младе црквене уметнике на Академији за иконопис и консервацију Српске Православне Цркве. У његовим искреним напорима за добробит млађих нараштаја и Српске православне цркве желимо му добро здравље и дуг живот.

Зоран Јовановић

Извор: Преводилац бр.1-2/201