Дарко Танасковић: Белези времена

Промоција књиге ДАРКО ТАНАСКОВИЋ:  “БЕЛЕЗИ ВРЕМЕНА”

О књизи говоре: Епископ бачки др Иринеј, проф. др Драган Станић, проф. др Дарко Танасковић

Културни центар Новог Сада, Католичка порта 5, сала „Трибина младих“, други спрат - Четвртак, 9. октобар 2014. године, у 19 сати

“Код нас, са изузетком млађе генерације, постоји врло мали број универзитетских и институтских научника који су спремни и способни да се јавно огласе и своје ставове изложе медијској вјетрометини. Зашто? Зато што то подразумијева не само стручност да се да компетентно мишљење него, истовремено, и шире образовање да се задре у различите области, и богато животно искуство да се наука препозна у свакодневници, и духовну отвореност за различите друштвене проблеме, и ауторски дар да се о сложеним питањима пише једноставно и јасно, и списатељску вјештину да то буде провокативно и занимљиво, и интелектуални рефлекс да се брзо реагује на актуелности, и моралну храброст да се јавно заузме лични став.

Да je Дарко Танасковић један од врло ријетких који сабиру све те квалитете, свједочи његова нова књига „Белези времена“, састављена од тридесетак чланака претходно објављених у „Печату“ и у неколиким другим новинама и недељницима.[...] У импресивно широком тематском распону ових текстова, од којих су неки сјајни есеји, неки продубљене мини-студије, неки надахнуте полемичке расправе, Танасковић плијени својом ерудицијом, познавањем различитих култура, прецизним анализама домаћих и међународних политичких процеса, енциклопедијским богатством података, занимљивим казивањем, оригиналним асоцијацијама, убједљивим закључцима, љепотом језика. Одакле све то у књизи која потиче од сабраних новинских чланака са шарених страница једне недјељне ревије? Одговор треба потражити у ауторовој биобиблиографији…” (Ненад Кецмановић)

Биографија аутора:

Дарко Танасковић je рођен 4. јануара 1948. у Загребу.

Ha Филолошком факултету у Београду дипломирао оријенталну филологију (1970), магистрирао (1972) и докторирао (1979), дисертацијом Арапски језик у савременом Тунису - диглосија u билингвизам, на истом факултету, где je на Катедри за оријенталистику од 1988. године, редовни професор. Објавио преко 700 научних и стручних радова из области широко схваћене оријенталистике, међу којима и књиге: Арапска поезија (1977), Суфизам (с И. Шопом, 1981) Арапски језик у савременом Тунису (1982), Контрастивна анализа арапског u српскохрватског језика (1982), У дијалогу с исламом (1992), Турско-српски речник (у коауторству са С. Ђинђићем и М. Теодосијевић, 1997), Ha Истоку Запада (са М. Јевтићем, 2000), Ислам u ми (2000), Југоисток Србије. Континуитет кризе u могући исходи (с групом аутора, 2001), Граматика арапског језика (с A. Митровић, 2005), Ислам: догма u живот (2008), Аутономија мишљења (са М. Јевтићем, 2009), Неоосманизам (2010), Голуб који није постао птица (2012). Више књига и радова преведено му je на стране језике.

Дарко Танасковић je пo позиву предавао на више универзитета у земљи и у иностранству, a 1995. je изабран у Европску академију наука и уметности (Салцбург). Дописни je члан друштва за турски језик (Türk Dil Kurumu) у Анкари (2000). Члан je Удружења књижевних преводилаца, Удружења књижевника Србије и српског ПЕН клуба. Од 2010. члан je Спољнополитичког савета Министарства спољних послова Србије.

Од 1995. до 1999. године Дарко Танасковић je обављао дужност амбасадора СРЈ у Турској и (1998-1999) у Азербејџану. Именован je, марта 2001, за члана југословенске Комисије за истину и помирење. Од 2002. до 2008. године био je на дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора СРЈ при Светој Столици (у Ватикану) и при Малтешком витешком реду.

Извор: Епархија бачка