The Greek New Testament - најраспрострањеније научно издање Светогa Писма Новогa Завета на свету

Greek New Testament и његова историја

Novum Testamentum Graece има – заједно са Greek New Testament – последњих деценија доминантну улогу у издавању и тумачењу текста Новогa Завета. Грчки текст Новогa Завета је основа за све преводе Светогa Писма Новогa Завета. Критички апарат је специјално припремљен и управљен ка потребама дотичног превода.

Почетак (од оснивања одбора до првог издања 1966. г.)

На иницијативу Америчког библијског друштва (American Bible Society), а уз учешће Шкотског и Виртемебершког Библијског друштва, доцније и библијских друштава у Холандији и Енглеској, основан је 1955. г. научни одбор, надлежан и одговоран за припреме издавања грчког текста Новога Завета. Чланови овог одбора су били: Kurt Aland, Matthew Black, Bruce Metzger, Alan Wikgren.

Ова издања су вазда имала на уму само један циљ – потребе преводилаца Библије.

Саобразно томе је 1966. г. изишло 1. издање са научним апаратом и варијантама за она места која су изразито нејасна/двозначна или чији је превод и тумачење посебно значајно. При сваком новом упису у научни апарат преводиоцима је у виду једног ступњевитог система - Ranking-System (A–D) – сигнализовано у којој је мери поуздан избор/опција у преводу основног текста. При томе се настојало да текстуално-критички апарат буде допуњен и једним „апаратом за интерпункције“ (»Interpunktions-Apparat«) како би смисао текста био непроменљив/инваријантан.

Следило је 2. издање 1975. г. Интензивни рад одбора је водио ка темељито прерађеном тексту 3. издања 1979. Односно са додатком преиначеног индекса цитата (Index of Quotations), оних цитата текста који се односе на Стари Завет. За ову иновацију је заслужан Translation Department Америчког библијског друштва.

Године 1983. следило је 3. прерађено издање, а 1994.г. и 4. издање које је садржало и проширени „апарат интерпункције“ који је припремио један стручњак из Сједињених библијских друштава.

У јуну ове, 2014. године изишло је 5. издање чија је подлога 4. издање United Bible Societies - Greek New Testament са значајним коректурама и проширењима. На пример – папируси 117 – 127 ушли су у текст критичког апарата. При томе се при преводу посланица прибегло тзв. ECM приступу, односно Editio Critica Maior који је већ у текстуално-критичком истраживању примењен на 28. издању Nestle-Aland (а).

Лектор научног издања Новога Завета у Немачком библијском друштву (Deutsche Bibelgesellschaft) др Флоријан Фос вели да је ово издање сродно са издањем Nestle-Aland Novum Testamentum Graece. Оно нуди једнак грчки текст, садржи пак сопствени критички апарат „чија је структура разумљивија но код Nestle-Aland“, тврди лектор др Фос.

Шта је то Editio Critica Maior (ECM)?

Editio Critica Maior (ECM) документује историју грчког текста првог миленијума на основу најзначајнијих античких древногрчких рукописа, старих превода и новозаветних цитата  у античкој хришћанској књижевности. Ова издања нуде информативна питања као што су: како се текст мењао у току историје и зашто? Како је некакав текст прихватан у раном хришћанству? И изворни текст Библије је реконструисан у склопу са новим развијеним методама. Године 1997. објављени су делови/фрагменти посланица, а у међувремену су објављене Саборне посланице. У ово време се припремају „Дела апостолска“, а у сарадњи са реномираним »International Greek New Testament Project« припрема се и Јеванђеље Светог Апостола и Јеванђелиста Јована. Планирано је да до 2030. г. Editio Critica Maior буде комплетно довршена. Овај пројект материјално подржава Савез научних академија Немачке.

протођакон Зоран Андрић, Минхен