Дебата о монотеизму

Једна од савремених дебата о монотеизму има два опречна смера. Са једне стране је заступљена теза да религија подстиче насиље, a са друге, да религија заснива мир. Обе тезе су истините, уколико се под истином разуме емпиријска очигледност. Обе тезе могу бити и оповргнуте, односно фалсификоване, будући да постоје истине које се не могу бројевима доказати.

Књига пред нама коју је приредио Ролф Шидер: „Насиље једног Бога. Дебата о монотеизму између Јана Асмана, Михе Брунлика, Ролфа Шидер, Петра Слотердајка и др.“, (Rolf Schieder (Hg.): Die Gewalt des einen Gottes. Die Monotheismus-Debatte zwischen Jan Assmann, Micha Brumlik, Rolf Schieder, Peter Sloterdijk u.a. Berlin University Press, Berlin 2014.), тематизује аргументативне стратегије тих двеју укрштених теорија.

Познати немачки египтолог и културолог проф. др Јан Асман иницирао је ову дебату. Његова књига „Мојсије Египћанин“, објављена 1998, као и доцније написана књига о „Мојсијевском раздвајању“,  студија о „цени монотеизма“, била је подлога су за ову плодну контроверзу. Асман тврди да је Мојсије у Старом Завету примањем десет заповести (Декалога) на Синају учинио радикални обрт, одвојио се из скупа религија са многобожачким (политеистичким) култовима, окренуо се једном Богу и тиме утемељио „разликовање између истините и погрешне религије“. Мојсије је отуда поставио модел „противрелигије“ и тиме монотеистичким религијама, јудејству, хришћанству и исламу, имплицитно приписао „нетрпељивост“: „Оне морају да имају јасан појам разликовања онога што их са другим религијама чини неспојивим“. То је за Асмана „насиље монотеизма“.

Ова теза је у медијима имала контроверзан ехо. Први је на ову тезу одговорио познати немачки савремени философ Петер Слотердајк. Он вели да је тим „монотеистичким обртом“ истовремено изникла „неутрална култура тоталитарног чланства“. Мојсије је, вели овај философ, у савезу и завету са Богом у „сенци Синајске горе“ прихватио „изричиту култну обавезу на суровост“ у односу на недоследне чланове у унутрашњим редовима и спољним непријатељима.

Берлински богослов Ролф Шидер је 2008. у својој књизи „Јесу ли религије опасне?“ („Sind Religionen gefährlich?“) одлучно одбацио тезе Асмана и Слотердајка, са аргументом да за „литерарну фигуру“ Мојсија није било одлучујуће разликовање између „истинитог и погрешног“, већ између „слободе и неслободе“. Сходно Шидеру је теза о монотеистичким религијама као суштински  насилним погрешна.

Текстови Асмана, Слотердајка, Шидера, као и остали прилози овој дебати – Михе Брумлика, Марсије Пели и богослова Маркуса Вита и Клауса Милера, објављени су у овој књизи, као и две додатне реплике Јана Асмана.

Приређивач Ролф Шидер истиче да монотеистичке религије поседују „специфично насиље“ у „Божје име“. Да ли ово нужно упућује на питање, није ли тиме свет постао још суровији, или нуди нове аргументе за легитимацију насиља? Ова дилема за фундаменталисте не постоји.

У овим надконфесионалним сучељеним позицијама је можда недовољно истицан иренични/миротворни потенцијал монотеизма. Тај аспект монотеизма је ишчезао из „угла гледања“ ових бојовника укрштених копаља и пера. Но и мимо тога, ова дебата проширује видике, те је препоручујемо свима којима је питање улоге религије (често амбивалентне) у историји, политици и друштву предмет размишљања.

протођакон Зоран Андрић, Минхен