Диогенису Валаванидису орден Српске Православне Цркве

У свечаној дворани Српске Патријаршије, данас је у присуству свих чланова Светог Архијерејског Синода, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио високо одликовање наше свете Цркве г. Диогенису Валаванидису.

Овом приликом је Поглавар наше Цркве одржао поздравни говор којим је вредновао дело слављеника, који је у наставку захвалио на овом за њега великом догађају. Диогенис Валаванидис, Београђанин грчког порекла, чији је деда Аврам као ратни хирург српске војске у балканским ратовима умро од пегавог тифуса, данас је добио високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Цара Константина.

Свети Архијерејски Синод  је проценио да је Диогенис Валаванидис заслужан за заштиту српских цркава и манастира на Косову и Метохији, у посредовању код Свете Столице на очувању и заштити православних српских светиња и споменика културе на простору Косова и Метохије.

Више од две деценије се бави питањем заштите националног наслеђа и неговањем културне и духовне баштине, и као човек са великом дипломатским искуством борца за национално благо Грчке постао је извршни члан Међународне асоцијације за репатријацију Партенонских скулптура, која окупља представнике из 17 земаља света.

Председник Центра за заштиту српског наслеђа, Диогенис Валаванидис је потомак чувеног доктора Аврама Валаванидиса који је по завршетку Медицинског факултета у Константинопољу, а због неподносивог односа Турака према Грцима и православнима донео одлуку да се трајно пресели у Битољ. Био је знаменити хирург, филантроп и хуманиста који је љубав према нашем народу платио многим казнама, прогонима и страдањима. Доктор Аврам Валаванидис је преминуо од пегавог тифуса 1913. године као лекар српске војске.

Потомак др Аврама, г. Диогенис Валаванидис је у Београду основао Центар за заштиту српског наслеђа, а за добровољно дипломатско ангажовање у заштити српског културног и духовног наслеђа добио је усмени и писмени благослов Васељенског Патријарха Вартоломеја I.

Диогенис Валаванидис је септембра 1995. као председник Друштва српско-грчког пријатељства, непосредно после егзодуса Срба из Хрватске у операцији „Олуја“,  успео да након конференције за штампу у главном граду Грчке окупи грчки народ који је послао највећу хуманитарну помоћ која је икада стигла у Србију - 470 тона.

Овај свечани чин увеличао је и хор при цркви Светога Саве у Београду, којим је дириговала Јелена Јеж.

Зорица Зец