Добојски логор - затајени геноцид

Добојски логор - затајени геноцид
Добојски логор - затајени геноцид
Добојски логор - затајени геноцид
Добојски логор - затајени геноцид

У организацији Православног архијерејског намјесништва добојског и Центра за културу и образовање Добој 10. децембра 2015. године са почетком у 19 часова одржана је јавна трибина „Добојски логор - затајени геноцид“.  У препуној Умјетничкој галерији Центра за културу предавање је одржао мр Жељко Вујадиновић, историчар из Бањалуке.

Он је истакао да се страдалништво Срба у Аустро-Угарској монархији назива и скривеним геноцидом, те да је аустроугарски логор у Добоју један од најтежих и највећих и да је примјер класичног концентрационог логора на балканском простору. У овом логору страдало је неколико генерација бројних српских породица и тиме је једна западноевропска држава, у дотадашњој историји цивилизоване Европе, починила први геноцид над Србима у XX вијеку. Аустроугарски логор био је на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске.

Централно спомен-обиљежје жртава добојског логора налази се поред порте добојског Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју.  Према подацима из књиге "Добојски логор" покојног Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, у логор је од 27. децембра 1915. године, када је основан, па до 5. јула 1917. године, када је остао без иједног логораша, био интерниран 45.791 Србин. Међу интернираним Србима било је 16.673 мушкараца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српских војника и један број старијих грађана, жена и дјеце из Србије и Црне Горе. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.

Ове године обиљежава се 100 година од оснивања добојског логора.

Извор: Епархија зворничко-тузланска